Kada sam u nedjelju bio kod Drage, ponosno mi je pokazivala svoj novi laptop, nedavno kupljen. No kako to obično biva, stvari krenu krivim tokom kada to najmanje očekujete. Lap je počeo pokazivati nekakve slabosti. Usporedio bih ga sa čovjekom kojega je puknula gripa pa jedva može stati na noge. Radi ali bolesno. Zbog toga smo zaključili da je najbolje odnesti ga na servis. Nadamo se da bude brzo na svom pravom mjestu, na njenom stolu.
Meni se sve nekako čini da je bio ljubomoran jer sam ju grlio i ljubio pred njime.

U mome kutku dva kompa, jedan njen, jedan moj.

Dakle, stvari sa kompom stoje ovako: Kažu u servisu da je hard u banani i treba čekati da stigne novi koji su naručili.
Tek kada nam se ovo desi vidimo koliko smo ovisni o kompu. Draga kaže da je već poludila doma bez stroja, a tek je prvih pola dana prošlo. Ma da mi i ne kaže čujem to po njenom glasu. Oboje smo ovisnici o tipkama i bez njih se neznamo ni okrenuti oko sebe.