Nedavno se ženio sin. Jasno da sam se pitao šta im pokloniti, odrasli su ljudi. Već pri prvoj su misli otpali pokloni tipa: peć, servis, kojekakve bimbice i mirakuli. Želio sam pokloniti nešto trajno, nešto što će već pri prvom pogledu imati svoju poruku.
U trgovini mi oko zapelo za lijepu izduženu posudu. Lijepa je ali nešto mi ipak nedostaje. Tražeči dalje primjetih i manju. Odmah sam znao da je upravo to to što sam želio. Svaka za sebe su obične, a zajedno jedna drugu čine lijepom. Tek zajedno su kompletne.
Bilo mi je izuzetno drago kada je sin kasnije, kada smo se sreli rekao: Tata, hvala na poklonu. Odmah smo razumjeli poruku. Iako ju nisam napisao shvatili su šta sam želio reči. Može li poklon imati veću vrijednost?

Oznake: poklon