Ima tako detalja koji svojom posebnošću izazivaju da budu snimljeni. Ponekada je dovoljno samo uzeti aparat i škljocnuti, a nekada se treba dobro potruditi zbog položaja objekta, zbog osvjetljenja, zbog čitavog niza sitnica koje mogu utjecati na kvalitetu snimke.

Ove sam karijatide pokušavao snimiti nekoliko godina. Ili je sunce bilo prejako ili je riječki neboder činio sjenu. Ponekada je sunce bilo u lošem položaju pa se gubila kontura, nekada je bilo oblačno, nekada pogrešno doba dana, nekada ... Da ne duljim juče se sve idealno poklopilo. Barem sam ja to tako mislio.

Postavio sam fotič na stalak, sve podesio, stavio okidanje nakon dvije sekunde i kada sam okinuo niotkuda se pojavio galeb. Zastao je u letu i pokrio detalje. Kao da mi se smije i kaže: E nećeš, nećeš! Cenzura!

Jasno da sam popizdio. Počeo sam lamatati rukama i vikati na njega, no uzalud. Vidješe moju muku i slučajni prolaznici i oni počeše mahati i vikati u pokušaju da mi pomognu. A on k'o on, stoji u zraku i zajebava nas. Na kraju mi se ipak smilovao i odletio svojim nebom, a ja napokon učinih svoju fotku.