Eto mi tako malo divanili

Napokon sam našao sa mojom Jovančicom temu o kojoj ona i ja možemo pričati. Naime, radi se o tome da idem na neku fizikalnu terapiju (sav sam razjeban i vrat mi se krivi) i ispituje me ona šta radim i kako radim.
- Kad se pre vrati?
Pa nemam pojma. To valjda toliko treba trajati.
- Pa šta ti rade?
Prvo imam elektromasažu (čitaj primam elektro šokove) i onda me masiraju...
- Ledom?
Ma ne, s nekim gelom i sužvicom.
- Aaaa, da to je ona dubinska masaža. (kao i pranje samo što se masira)
Ne znam. Uglavnom posle toga idem na vežbe.

Tu smo raspravili o vežbama pa je ona objašnjavala najbolje držanje tela i način kako izvesti vežbe. Moramo još samo raspravit disanje. I tako smo se mi siti ispričali.

Kontam da bi te matorce sve trebalo staviti da budu neki pomoćnici u tim bolnicama. Bolje objasne nego one sestre. A sestre... e to je već neka druga priča.

Nastavak sledi...
- 20:31 - Deder reci i ti (6) - Crno na belo - #



<< Arhiva >>