Napokon sam našao sa mojom Jovančicom temu o kojoj ona i ja možemo pričati. Naime, radi se o tome da idem na neku fizikalnu terapiju (sav sam razjeban i vrat mi se krivi) i ispituje me ona šta radim i kako radim.
- Kad se pre vrati?
Pa nemam pojma. To valjda toliko treba trajati.
- Pa šta ti rade?
Prvo imam elektromasažu (čitaj primam elektro šokove) i onda me masiraju...
- Ledom?
Ma ne, s nekim gelom i sužvicom.
- Aaaa, da to je ona dubinska masaža. (kao i pranje samo što se masira)
Ne znam. Uglavnom posle toga idem na vežbe.
Tu smo raspravili o vežbama pa je ona objašnjavala najbolje držanje tela i način kako izvesti vežbe. Moramo još samo raspravit disanje. I tako smo se mi siti ispričali.
Kontam da bi te matorce sve trebalo staviti da budu neki pomoćnici u tim bolnicama. Bolje objasne nego one sestre. A sestre... e to je već neka druga priča.
Nastavak sledi...
Post je objavljen 20.02.2007. u 20:31 sati.