ali pečjak, kad je van kaveza, ne može stat na mistu duže od par sekundi. osim kad dobije nešto što ja zovem autističnim napadima, kad odjedanom stane, ukipi se i samo njuška, ne mrda ništa osim nosa i brkova. onda je to pusti, i opet leti s jednog kraja sobe na drugi. zna proletit toliko brzo da je ni ne vidiš, osjetiš samo vjetrić pored nogu. zna skupljat stvari po sobi i sve ih nosit ispod ormara, što smo skužili tek kad je izvukla jedan komad papira formata A4 i odvukla ga tamo. bilo je prekomično, jer se ona uopće nije vidila, mogao si vidit samo lagano zgužvani papir kako trči od kauča do ormara i zavlači se ispod.
kad je u kavezu, čim čuje nečiji glas, ide prema vratima. kad misli da nema nikoga, i ne vidi da je gledamo, skakuće s jednog kata kaveza na drugi, penje se po granama, ili igra s nekom visećom šuškavom igračkom što je shea kreirala.