eh, i shea je završila s ispitima, pa smo poslali tatu pavu s autom u zagreb da donese šta god nađe. donio mi je:
- sheu
- štakora i sve što uz njega ide
- mamu
- robu, cipele i knjige koje mi je bilo teško nosit prošli tjedan
- kompjuter i zvučnike da se ne mučim s ovim njegovim jadom cilo lito
- tepihe iz stana u zagrebu da odnesemo na kemijsko
- 50g blitve, ne znajući
- pitu zeljanicu iz neke super piterije putem
uglavnom, glede štakora. štakorice. nisam mislila da će vožnja autom imat TOLIKI efekt na nju.
ne znam da li sam dosad dovoljno naglasila koliko je to neumorno i razigrano stvorenje. nisam vjerojatno, jer nisam smatrala za potrebno.
ali pečjak, kad je van kaveza, ne može stat na mistu duže od par sekundi. osim kad dobije nešto što ja zovem autističnim napadima, kad odjedanom stane, ukipi se i samo njuška, ne mrda ništa osim nosa i brkova. onda je to pusti, i opet leti s jednog kraja sobe na drugi. zna proletit toliko brzo da je ni ne vidiš, osjetiš samo vjetrić pored nogu. zna skupljat stvari po sobi i sve ih nosit ispod ormara, što smo skužili tek kad je izvukla jedan komad papira formata A4 i odvukla ga tamo. bilo je prekomično, jer se ona uopće nije vidila, mogao si vidit samo lagano zgužvani papir kako trči od kauča do ormara i zavlači se ispod.
kad je u kavezu, čim čuje nečiji glas, ide prema vratima. kad misli da nema nikoga, i ne vidi da je gledamo, skakuće s jednog kata kaveza na drugi, penje se po granama, ili igra s nekom visećom šuškavom igračkom što je shea kreirala.
e sad, ne znam što ju je više šokiralo, 6 sati vožnje u autu po glatkim dalmatinskim cestama, ili činjenica da je došla u neki drugi stan koji malo drugačije miriše, ili to što "malo drugačije miriše" ustvari znači "ovdje sve miriše na mačku, na onu ooooogromnu crnu mačku koju sam vidila na ulazu. to čudovište je još jučer spavalo na točno ovom stolu di su moj kavez stavili, mater im bezobzirnu"
što god da je, pečjak već dva dana ne izlazi iz svoje kućice, a ako je nekako i izvučeš, leti odma na rame, di se obično zavuče kad ju je strah. i ne mrda.
ne jede. tj, ne jede baš običnu hranu, ali ako joj daš kruha i sira, ipak navali. nema tog stresnog poremećaja koji će je odvuć od kruha i sira.
shea je cila zabrinuta i samo kuka:
"da mi je govorit štakorji smao 5 minuta, pa bi ja njoj objasnila.. da se nema čega bojat, da smo to ipak isti mi, samo je druga soba, pa ima novi prostor za istraživat..objasnila bi joj da joj nećemo pustit mačku u sobu, ali i da je mačka prelina da bi je vatala po kući.. i da se auto neće vratit još neko vrime.. i da se nema zašto bojat vode bi joj još probala objasnit, ako bi stigla.."