Krv nije voda

četvrtak , 09.08.2007.

Mama i tata su na moru već desetak dana. Otišli s tetom i tetkom nakon stopedeset milijuna godina. Sutra se vraćaju.
Pričam jutros s tatom.

Tedica: I? Zašto su mama i ekipa na plaži a ti u sobi? Nije ti dobro?!

Tata: Me neee, imao sam samo novaca za Slobodnu, a izašao je i Feral, Globus nisam kupio jučer... Ona cicija od tvoje matere stegnula pipu i ne da!

Tedica: A šta je? Jeste bez love ili?

Tata: Ma ne, imamo otprilike onoliko koliko nam treba, ali ne da mi za moje "gušteve".

Tedica: Ajoj, na koliko si kava bio jutros?

Tata: Na dvije sam, a s ekipom sam popio samo bitter lemon nakon doručka jer je Stara opet srala da sutra ne idemo na janjetinu u Travnik, ubit će me, majke mi, ostat ćeš siroče.

Tedica: Oš da ti uplatim na tekući?

Tata: Ali nemoj reći mami!

Tedica: Neću. Jel ti 300kn dosta do sutra za novine i kave ili je premalo?

Tata: Premalo ja tebi govorim koliko te volim! Ne treba mi novaca.

Tedica: Ma de ne kenjaj. 300 onda! Daj mi broj tekućeg.

Tata: Znaš... zato si ti moje najmilije. Brat nas nije nijednom nazvao otkad smo tu. Jutros dok je Stara srala, mislio sam kako ćeš me ti uskoro nazvati i samoinicijativno predložiti da pošalješ novce. Zato što smo isti, ti i ja.

Tedica: Da, jesmo.