srijeda, 24.05.2006.

samo za tebe...

u zadnje vrijeme često mislim na tebe… na tvoje poljupce… na tvoje usne… na tvoje ruke… ruke koje su me grlile… u tom trenutku se zamislim… duboko… i počnem razmišljati… onda krene… krenu emocije iz mene… naviru mi suze na oči… ne mogu se suzdržati… polako mi krenu suze teći niz obraz… sve ih je više… što više razmišljam o tebi… onda počnem razmišljati o trenucima koje smo proveli zajedno… na one važne… one malo manje važne… na lijepe… na ružne… na svaku minutu koju smo proveli zajedno… i tada mi postane još gore… još teže… i tada više ne znam što da radim… izvan sebe sam… ne mogu se smiriti… nitko ne može… pokušala sam te shvatiti… zašto smo se prvi put razišli… zašto mi nisi vjerovao… ne znam što ti je netko učinio tako strašno… tako strašno da mi nisi mogao ni reći… ni dati mi naslutiti… ništa… tada sam bila jako tužna… izvan sebe… to si i sam vidio… vidjela sam ja i tebe… i tebi je bilo grozno… nismo mogli jedno bez drugog… vidjeli su to svi…i mi smo to znali… ali nismo si mogli priznati… još uvijek ne razumijem zašto… znam da nisam bila onakva kakva si ti htio da budem… ali ja sam se trudila… jako… ali ti to nisi ni primijetio… ništa… možda je to zato što si me vidio svaki dan… ili jednostavno zato što smo toliko različiti… ali svi govore da se suprotnosti privlače… i nisam ti se činila da sam se promijenila… ali jesam… i sve radi tebe… samo kako bi mogli biti i dalje zajedno… ali onda si ti opet našao sitnice koje su ti smetale… i ja sam ih našla kod tebe… i onda smo se opet razišli… po drugi put… ali ovaj put zauvijek… u početku sam mislila da će mi biti lakše nego prvi put… ali evo opet se ponavlja ono od prvi put… sve ispočetka… ne znam što ću… kad pričam s tobom… teško mi je… kad te gledam… teško mi je… jer znam… znam da se ne mogu više ponašati prema tebi kao što sam to radila i prije… svaki put kad te slučajno dotaknem prođu me trnci… opet postanem tužna i tako unedogled… ne znam koliko će to još trajati… i znam kako sam već puno ljudi rekla da mi više nije stalo do tebe… ali je… koliko god ja to nijekala… sve više shvaćam da mi jako fališ… i sad… dok ovo pišem… teku mi suze… na sve naše uspomene… i ne mogu ih se nikako riješiti… to samo ti možeš spriječiti… samo ti… i još samo mogu reći ovo… bojim se… bojim se trenutka kad ću te vidjeti sa nekom drugom… nju ćeš grliti… i ljubiti… kao što si to radio i sa mnom…i tad ću znat zauvijek… znat ću… da sam te zauvijek izgubila… a onda ću i shvatiti… da mi je stvarno stalo do tebe… i na kraju… da te ipak volim… ali tada će sve biti prekasno… za sve…

Verona - Gardaland - Venecija

pozdrav svima...
evo malog izvještaja o izletu...
petak... ujtro škola... kad smo se ivona i ja našle, nismo mogle vjerovati da taj dan idemo... već... i tako su sati prolazili... i kad je škola završila, petra, ivona i ja smo išle u mali shopping... ja sam si kupila majcu na kojoj piše KUTCHICA , a ivona sa onim nekim likom (ne znam kak se piše pa neću napisati da ne ispadne glupo) i još jednu na kojoj piše bitch club... onda smo krenule doma (i to pješice sve od škole)... tad su me već lagano bolile noge, ali zanemarivo malo... onda sam u pola 8 imala još trening... da nisam išla na njega, brijem da bi doma crkla od čekanja... e onda me tamo Žigička ubila doslovno... noge me još uvijek bole od toga... potom sam si spremila stvari i u 12 i 10 natjerala buraza da odemo po ivonu i do škole... kad smo došli bilo je sve već puno ljudi... ah... uskoro smo krenuli... negdje iza 1 sat...svi smo bili full uzbuđeni... nitko nije spavao za čudo... onda smo došli u veronu, ali naravno sa zakašnjenjem jer je na autocesti bila neka nesreća... i umjesto da budemo tamo 1 i pol (iako ne znam kaj bi radili tam tak dugo) mi smo bili pola sata... išli smo vidjet onu golu žensku i njen glupi balkon... i onda smo krenuli tamo...
prema Gardalandu... ali došli smo u 12 a ne u 10 kak je bilo planirano… kad smo došli na onaj neki trgić di se kupe karte, vidli smo vrh BLUE TORNADA… čuli smo ljude kako viču… tad je krenuo adrenalin... kad smo ušli odmah smo krenuli prema blue tornadu… i dok smo čekali, mislila sam se vratiti skupa s antonelom… ali kad sam bolje razmislila, rekla sam si: ej, pa došla si ovdje da se zabaviš i odeš baš na ovakve stvari… i kad smo se napokon sjeli i kad je krenulo, meni je knedla ostala u grlu… onda je džaja počeo pjevati «bila mama kukunka…» pa smo svi to zapjevali, al kad se ovo strmoglavilo ja sam počela vrištati… nisam znala di sam, šta sam, ništa… al kad je stalo, samo sam povikala: kak je ovo ludo… idemo još na to… onda smo otišli na slobodni pad… pola sata čekanja za sekundu i pol pada, al isplatilo se čekati… onda vlak smrti (išla sam 3 puta na to i bilo je prezakon…), pa atlantida itd. uglavnom bilo je PREZAKON…
onda smo došli do busa, svi žedni i iscrpljeni… kad smo počeli pit sokove skužili smo da su ko pišalina… u normalnim uvjetima ne bi ih pila, al u ovom trenutku pila sam sve… onda smo krenuli prema hotelu, koji je bio ok… al najljepša je bila plaža… ko iz američkih filmova… dugačka, pješčana, puna ležaljki za sunčanje… savršeno, da savršenije ne može biti… tam smo poslije večere išli pit… onda smo upoznali neke nizozemce i malo pričali s njima, a onda se okrenuli i otišli natrag u hotel… meni je NARAVNO bilo zlo, pa nisam mogla niš pit, nego su me strpali u krevet (iako sam se skoro zrigala po noći)…
drugi dan smo išli prema veneciji… svi mamurni i umorni vozili smo se onim brodićem, dok nam je žena (vodička – Renata) nekaj pokušavala ispričati o Veneciji, al ju nitko nije slušao… kad smo došli, ugušili smo se od smrada… posjetili smo glavni trg, neki važni most i još nešto što ni ne znam kaj je… al smo onda išli jest u megić… UPOZORENJE: nikad tam nemojte ić, jer se unutra šeću golubovi dok vi jedete… OGAVNO… sick… a onda smo otišli u neki dućan u kojem je ivana vidjela nekakav super šos… i uđemo tam, i meni se svide neke stvarčice i odlučim ih probat… prvo sam probala nekakav šos koji mi se nije sviđao, a onda dopičnjak… a kad sam ga probala sve cure su mi rekle da mi super stoji… onda su mi dale još hrpu stvari da isprobam, al sam na kraju kupila taj dopičnjak… i naravno da ga neću obuć u školu nikad jer i taman pokrije malo guzicu… =) onda smo otišli prema brodu, natrag u bus i krenuli polako doma… ali smo skoro jednom zletili s ceste… ne znam ni kaj je bilo, sam se bus zatreso i počelo je nekaj smrditi, a to su bile brijem kočnice… užas uglavnom…
eto, bilo nam je jako lijepo, a još bi nam ljepše bilo i da je petra išla… pozdrav svima… pusa

četvrtak, 18.05.2006.

ojla!!

Pozdrav svima...
Pošto me antonela danas skoro ubila u školi, bila sam prisiljena napisati post!! Ja bi rado pisala i prije ali nisam mogla nikak doć do kompa, tj interneta, jer mi buraz ovaj tjedan ima ispite i po cijele je dane u sobi (moš si mislit ), tak da ja nemrem na net... al sad je otišo na ispit, i starci su mi nekam otišli pa mogu malo pisati...
svašta se dogodilo od kad nisam pisala...
kao što mnogi znaju, sutra, tj sa petka na subotu idemo u Gardaland... uf, jedva čekam ... ali neće mi bit isto, jer petra nejde... i to mi je full žao, zato kaj je prvo trebala ić. i ona se fakat veselila tom izletu, više nego svi ostali... ali onda, tog ogavnog, ružnog utorka dogodila se jedna stvar... joj kako mrzim kemičarku (samo zbog toga)... ugl pitalal je petru kemiju, i dobila je 2, iako je učila, ali očito ne dovoljno... zatim je petra samoinicijativno rekla da neće ić na izlet... meni su oči ispale van ... odmah je bilo "kaj!?! pa kaj si ti normalna!?! pa zakaj!!!?"... uglavnom, bile smo sve tolko ubedirane da vam to nemrem opisati... samo se nadam da će nam biti dobro tam... najluđe će bit u hotelu... znate već i ... hihi
u nedjelju smo trebali boris, luka, ana p, ivona, petra i ja ić na jarun snimiti nekaj za likovni... i na kraju ni petra ni ivona ni ja nismo mogle ić... al i dečki i ana su to napravili, i kako sam uspjela čut, luka će to stavit na svoj blog (ak već nije)... pa to možete tamo pogledati kak je ispalo...

najzanimljivije što se događa u zadnje vrijeme je neki ludi miočanin (doslovno LUD ) se okomio na lyepoticu, i sad piše svakakbe komentare na njenom blogu, i svi se skupa svađamo za nju, i pokušavamo saznati ko je to, al nam nejde... i da, lyepotica je saznala zašto je u kazni od ivoninog rođendana... prvo kad je došla doma sjela ispred kuće, na kišu i zvala mamu da dođe po nju... onda joj je rekla da je pukla, i otišla spavati, ali pokraj kreveta od staraca... ja nisam mogla vjerovati kad sam to čula... btw. sori lyepotica ak ovo nisam smjela napisati... nadam se da se nećeš ljutit... pusa

eto, ljudi, sorite ak sam vam dosadna s ovakvim postovima, al ja fakat nemam neke inspiracije za pisanje dubokoumnih postova... ja jedino znam pisati ovak, a ak vam se ne sviđa, nemojte ih čitati...

čujemo se... pozz

četvrtak, 11.05.2006.

za moju najdražu IVONČICU

ei, ljudi... evo, ovaj post povećujem IVONČICI!
ŽELIM TI SRETAN ROĐENDAN... hoću da ti se ostvare sve želje, da zauvijek ostanemo najbolje frendice (naravno, ti, petra i ja), i da nikad ne zaboraviš da smo mi uvijek tu... ak ti se ikad nekaj dogodi, znaj da smo mi tu uz tebe, i da te podržavamo u svemu i da ćemo te zauvijek voljeti... bez prestanka!!!! I NIKAD TO NEMOJ ZABORAVITI!
i želim reć da mi je žao kaj ti se sve danas nagomilalo (ono, the thing, i to da ti je zlo)... nadam se da ti je sad već puno bolje, a ak nije, znaj da ja sad trenutno mislim na tebe i želim ti da ti to sve brzo prođe...

čujemo se ljudi uskoro...

pozz and kiss

nedjelja, 07.05.2006.

burna noć...

ej, ljudi...

jučer je bilo predobro na ivoninom rođendanu... bili smo, kao što već znate u kocki, u bircu blizu škole... prvo, kad smo ivona i ja išle prema tam, i kad smo došle kod draškovićeve, bad blue boysi su išli s takme, i to u pratnji murje... predobro je izgledalo... svako malo nam je netko lupio po prozoru od tramavaja... i ja sam se svaki put stepla... uglavnom, kad smo došli do kocke, tam su već bile petra, melanie i jelena (pozz cure) i mi smo im se pridružile... prvo smo popili svi rundu loze... i to su me cure nagovorile da eksamo... al bilo je fino... u međuvremenu, stalno su puštali 4 iste pjesme; dinamovu himnu, marinu, mi plešemo (pijemo) i zagreb ima isti pozivni... mi smo se tak derale, da su nas svi čudno gledali... zatim smo naručile bambusa, kruškovca i heineken, a kad nam je to konobar donio mi smo rekle da je ivoni rođendan, pa joj je čestitao... onda smo tak po redu govorile da je svakoj rođendan i svakoj je čestitao... baš je lik zakon... onda su došli dega, fran (neki njegov frend), jakšić i lulić... kad sam vidjela lulu, zamračilo mi se... uglavnom, te večeri sam shvatila kak je lula zapravo fakat zakon tip kad nije pijan i pozvao nas je na njegov rođendan (inače je rođen isti dan kad i ivona, 11.5)... fakat, ivona i ja smo bile fascinirane njime... tak nam je izgledala cijela noć... ivona se, po običaju, napila, al ne ko i inače, malo manje (za čudo božje)...
onda smo se oko 12 pokupile doma, a na izlazu je bio onaj konobar sa svojim društvom, i tam su pili, a kad smo izlazile, pozdravile smo ga, a on je sam rekao da mu je rođendan, i morali smo mu čestitat, i tak cijelom društvu... fakat odlično...
a onda, kad sam došla doma, bila sam full gladna, al nisam nikaj jela, nego sam išla odmah spavat... i tak sam zaspala brzo, al onda me probudila poruka... i tak sam se malo dopisivala, a onda mi je postalo zlo... cijelu noć nisam ni oka sklopila... samo sam se molila bogu da se ne zrigam... to mi se zna često dogoditi da mi se riga jer nisam nikaj jela... i tako sam cijelu noć sjedila na krevetu, a onda sam se u 6 ustala, i rekla za to staroj, pa mi je napravila čajeka i malo sam si pojela nekaj, i onda sam išla gledat tv, i zaspala... hvala bogu, uspjela sam...
sad mi je već bolje nakon 2 doručka i ručka... hihi
eto, to bi bilo sve! i još samo jedna stvar... ivona, hvala ti fakat na tome jučer... bilo je prezakon...

pusa...

love ya all

petak, 05.05.2006.

no name...

Pozdrav...

danas je bio zanimljiv dan... u školi sve savršeno... ne želim ni pričat kaj je bilo prije, kod jelene kad smo bili... naravno, ivona i petra su napile, al malo i kad smo došle u školu, malo su bile glasne... npr. pod matišom su se cijelo vrijeme smijale, a ja sam im se naravno pridružila u tome jer nemoguće je ne smijat se kraj njih, kad valjaju takve gluposti da ti mozak stane...
sutra idemo navečer u kocku proslavit ivonin rođendan, i nadam se da će nam biti dobro... i nadam se da će doći bortek, pa da ga TRI CURKE mogu gledati i zezati, kao kad smo bili kod file... bilo je predobro... tam su bili file (naravno jer je to njegova kuća ), bortek i lula, te puno djece... neki od njih su bile filine sestre i sestrične, a neki su bili frendovi samo u prolazu... tamo valjda po danu prođe 20 ljudi... ludnica... a stara mu je super... ona nas je zapravo pozvala na kavu, i tam smo se zezali, a pogotovo borteka... i da, saznale smo da GOGIĆ živi dvije kuće od file... grozno...
20. i 21. svibnja idemo u GARDALAND i jedva čekam... prvo ćemo se tam izludirati. a onda ćemo cijelu noć partijati i piti, i bit će nam preludo... čak razmišljamo (iako će neki to sigurno napraviti) da, pošto idemo u 1 ponoći, odemo van negdje oko 10 piti, i onda na izlet... to bi bilo zakon... ludnica... a onda bi u busu bilo riganja (možda) i spavanja... hihi
ljudi, ne znam kaj da više pišem, osim da spomene, naravno ko i u svakom postu, da JAKO, JAKO, JAAAAAAAKO VOLIM IVONU, PETRU, MELANIE; JELENU; ANDREU I MARINU... curke puno pusa vam šaljem... love ya all...

čujemo se...

tj, tipkamo se...

pozz

četvrtak, 04.05.2006.

Ludnica...

Pozdrav svima, koliko vas god ima...

Jučer je bio presuper dan... kao prvo, nisam se morala dić u pola 7 da bi išla u školu, nego 8 (to je bilo zato kaj je ivona došla kod mene, inače bi se ja digla ko i danas u 9)... razlog tome što mi imamo u 10.30 školu je kaj su oni nacionalni ispiti... i to je fora, jer kad dođe drugi turnus u školu onda je negdje puno ljudi u školi... baš fancy... onda smo imali latinski, a ja sam ga fakat naučila... al nisam se htjela javit jer nisam bila sigurna... ali profa je pred kraj sata otvorla ivonu i rekla joj da se pripremi, i tako sam ja morala uskočiti i spasiti joj guzicu... i ja pitam ženu dal mogu odgovarati samo tekst, a ona kaže da moram i tekst i gramatiku zajedno, a gramatiku nisam ni pogledala. i tako ona mene pita 4 rečenice, i sve super, krasno, a onda me pita "daj mi reci prezent od fero, ferre, tuli, latum", a ja ono hmmmm..... pa to ide CIN... i taman u tom trenutku je zvonilo... hvala Bogu...
još jedna dobra vijest je ta da smo se pomirile, tj da se ivona pomirila sa petrom, i sad je sve super i petra će bit s nama na ivonin rođendan... jei... baš sam happy zbog toga...
eto, ljudovi, to bi bilo sve za sad, jer moram begat sad u školicu ()... btw. pišem zadaćnicu danas, i poludit ću, jer to mrzim pisat...
do tipkanja...

pusa

pozz