bijes. srdzba. mrznja.
zna se bome potrefit. nakuplja se. pregrize se jezik vamo, zazmiri se na oba oka tamo. neko zajebe, presuti se. neko se kurci, dopusti mu se. partijaneri pricaju o svojim najludim izlascima kad su dosli doma u ponoc zato jer su se u 11, kad su morali bit doma, izgubili. pravi zagrizeni navijaci pricaju o svojoj jednoj utakmici na kojoj su bili ludi. jednoj. jedinoj. u zivotu. glavni toleranti se zale na svaku dlaku u jajetu, glavni gejmeri pricaju o jedinoj igri koju su presli bez varanja. zalomi se. i tada sve ide van.
uzitak je poslije toga shvatiti da uz sav taj nakupljeni otrov, nitko iz okoline nije trpio posljedice. ili makar ne neke ozbiljnije. uzitak je znati da i uz svu zelju da se razbije svijet oko sebe, ipak postoji jedna kocnica koja sprijeci krivi potez, koji bi se sigurno zazalio, i dugo ispastao. uzitak je znati da se moze stati. pitanje je kolko. al ipak, do tad, nema beda.
nije ni cudno da se dogadaju sva danasnja sranja, jer mnogi vjerovatno nemaju tu zadnju stanicu na kojoj izadju i smire se, nego sve to izliju na cesto neduzne promatrace koji su se samo nasli u krivo vrijeme na krivom mjestu. uz mnoge pritiske danasnjeg "modernog" zivota, kako se ipak na tren nezapitati je li ipak razlog nekog veceg zla bila isfrustriranost, cisto ****** u mozak od ranog djetinjstva, neka nezarasla rana... neopravdavam sve to, ali ipak se znam zapitati lezi li ispod povrsine nesto sto mnogi neznaju, ili ako znaju, nezele priznati...
i lakse je onda mozda meni koji se mogu i znam smiriti na ta provociranja, meni koji ipak imam tu psihicku blokadu da se iskalim na svemu i svacemu, jednostavno reci da su i ostali trebali stati, udahnuti, i nereagirati prije nego razmisle... mozda i je lako meni... ali nekad se i sam znam zapitati dokada tako...
no to je valjda ono sto me djelom odreduje, pa ako bude srece, ostati ce tako i dalje... do tada, isprika svima koji i nenamjerno ubodu na krivo mjesto, i uz svu samokontrolu koju se trudim imati, ipak izlajem ili napravim nesto zbog cega mi je poslije jako zao, a neznam ili se nemogu ispricati...
ako me poznajete, probajte me shvatiti... ako se i sami znate naci u situaciji da jednostavno predjete preko necega sto nebi trebali pa vam se takve stvari znaju nakupiti, biti ce vam jos lakse staviti se u moja stopala... a ako ne... pa hebiga, ignorirajte me otada pa nadalje :)

pozdrav svima, izgleda da se vracam u ove vode izljevanja svojih gluposti na neduzne zaslone vasih racunala... nadam se da ce, ako nitko drugi, makar oni ostati neozlijedeni ovom cinjenicom da sam se opet digao iz mrtvih, jer je povelika sansa da ste me u medjuvremenu vec zaboravili... ako ne, svaka vam cast :)