Znam da dugo nisam pisala posteve. Blog mie onak, zapušten, pust, jadan. xD siroČek. Biće bolje. :)
Em ovaj... onda.. idem neš napisat xD
------------------------------------

Hvata me neki sjeban osjećaj. Zašto baš prije mora, dan prije neg što trebam kretnut, mene uhvati neka nostalgija.
Fale mi ljudi za koje nikad nisam mislila da hoće, osobe koje su mi bile naporne, dosadne. Njihovo društvo nisam valjda ni željela.
Ma da, prije zapravo ni nisam željela ičije društvo. Čudim se zato što sad imam prijatelje.
Da, baš sam neki dan pričala s Teom kak sam ja bila u osnovnoj onih prvih par godina užasno povučena i sramežljiva. Sad je to nepojmljivo, osim kad sam s nekim ljudima,
Obično se zapravo pred novim ljudima ne ponašam kao ja. Čudna sam. jebiga.

No dobro, srenula sam s teme.
Dakle, čudno je to što mi fale te osobe s kojima nisam bila toliko dobro, bar ne u mojim očima. Ali valjda nije čudno što mi fale osobe koje sam obožavala, a tako smo se brzo zaboravili, tako brzo našli novu ekipu.
Kad se vidimo, poljubimo se u obraze, izgrlimo se, i pravimo se kao da smo si tako dobri. A nakon par minuta nestane tema jer više ne znamo ništa jedno o drugom, naši životi su i tako odvojeni, krenuli drugim putem.
A još je gluplje to što si uvijek kažemo: "moramo skoro na kavu" iako dobro znamo da ni ja ni on/ona neće prvi podići slušalicu
Jadno, zar ne?
Kako se ljudi u određenim trenutcima ponašaju ponizno, ljubazno a zapravo bez razloga, ako ti ta osoba ništa ne znači ništa.

Ljeto je počelo. [ljeto nam se vratilo.uouououou]
Ukratko, uživam koliko god mogu.
Iskorištavam svu energiju koju imam trenutno na nešto dobro. Kad malo razmislim trebala bih si posudit one knjige što trebam prek ljeta pročitat, jer ipak, realno gledano, nekad mi je tolko dosadno da radim stvari koje... hm. inače ne radim, ali i to je bolje nego radit nešto što podsjeća na školu.
Vani sam. Skoro svaki dan.
Kavice.
Kupanja. U fontanama. Jezerima. Kao da je bitno!?
Ležanje među tratinčicima i zurenje u nebo.
Ples i trčanje po našim ParkiČima.
Zagrljaji.
Pusice
Moji najdraži pwijatelji. <333

Eh da.. Oni su ti koji me čine posebno sretnom ovih dana. Oni su ti koji me upotpunjavaju, bez kojih bi mi praznici bili prazni, dosadni..

Mery je otišla u Slavoniju... Iako ovo nećeš pročitat nadam se da uživaš, da ti nije onak dosadno kak si rekla da će biti. Stvarno ne kužim Tvoje, nisu mi simpatični, zato jer su tak nepravedni prema tebi. I onu suzu u oku ne želim više vidjet, ne zbog takvog razloga. Vtp Mery.


Matija, moj najbolji frendiČ. Matija mi ode uskoro na more. Jebemu kog ću ja tuć, s kim ću moć na kavu apsolutno u bilo koje vrijeme. ah da, sad mi je to došlo u glavu, ti uvijek imaš vremena za mene, i uvijek me shvatiš, i daš neki jeben savijet. I uvijek imaš pravo. Oke, ovo zadnje mi se ne sviđa nekad. :) Vtp Matija.


TeJič moj, sol.. ovaj šećer na kraju. :)
S njom ću na more ( nadajmo se da onaj zakon od moe Stare neće stupit na vlast i da se ona njezina zamisao neće ostvarit, iako, ak je to jedini uvijet... jebiga)
S njom ću radit. S njom ćui se smijat. S njom ću se derat po tramvaju našu najbolju pjesmu "lalalalala (onda ona faca) LAAAA. lalala". S njom ću sjest gdje god stignem jer ću bit umorna. Nju ću i dalje voljet najviše na svijetu, jer ipak je ona moja Seka. Da, objavimo svijetu da smo polusestre Tea. LOOOOOOOOOOOOL

I ostali su tu. i njih volim. Ovi su izdvojeni. :)

A neki su izbačeni. Razočarala me je. I stvarno to nisam očekivala od nje, ne od nje... Jer smo se odmah skužile, odmah postale tako dobre. Zavoljela sam ju, i ona je mene, bar je tak govorila. A onda me lijepo odjebala, i još dodala da stvarno ne zna zašto se ja ljutim. Tak mi i treba.
[Sad bi isto trebao reći da sam naivna]




U zadnje vrijeme mi nekako nejde što se tiče obiteljskih stvari. Ne volim kad mi ljudi kopaju po stvarima u mojoj sobi, a pogotovo ne kad nađu stvari koje ne bi trebali naći.
Da, kriva sam. Uvijek sam kriva. Dosta mi je toga. Dosta mi je svega u vezi vas.
Živcirate me nekad kao ništa prije. Nekad vas mrzim. Vaša živčanost i vaši uvrnuti principi me tjeraju na plač. Jel vam ugodno kad čujete lupanje vrata i razbijanje stvari po sobi.
Niste vi krivi, kriva sam ja izgleda.
Ovaj puta ću stvarno pokušat bit bolja. Pokušat ću prešutit vaše glupe rečenice, vaše glupe postupke, vaša konstantna sranja i prigovaranja. Ipak vas negdje u dubini srca volim. Da, volim...



Zdravlje onak. Baš kaošto mi je netko rekao: "Jel ima jedan dan da tebi nije ništa?"
Ah... nisam ja kriva.
Očem bit zdrava, skroz. Oću riješit i one pretrage i da sve bude u redu, i oću bit zdrava. :)