samo kap rose u zraku
17.03.2005., četvrtak
a ja bi samo malo malo bila sama
|
Danas u tri krenem ja sa posla, umorna i iznervirana, vozim i plačem, dođem kući a onda: mama: jel te boli glava? ja: ne. mama:ma znam da te boli, vidim na tebi. ja: ne ne boli me. prastrina: ajde skini se i ručaj. ja: ne mogu sad kasnije ću. mama: ma jesi li ti to plakala? zašto plačeš? ja: ne nisam ne plačem. prastrina: oćeš da ti ostavin ribe? ja: ne. prastrina: oćeš špinjače? ja: neću. prastrina: ma ajde mala lipo u.... mama: ma boli te glava, i zašto plačeš? ja: e pa dosad me i nije bolila. Napravin sendvič da nitko ne vidi, oden u sobu i mislin kako bi bilo lipo doći kući i biti sam. Ma samo malo. |
- 20:30 - Komentari (1) - Isprintaj - #
Dnevnik.hr |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Opis bloga
ono nešto malo što me impresionira. Svaki dan. :-))
a ko sam ja
tu sam : 28 godine. i to u : Dalmaciji. opsesije: internet, filmovi, knjige, putovanja, fotografiranje. ovisna o: čokoladi, kakau (u velikoj čikari), cappucinu. I čokoladi opet. ja sam: žensko. najdraži zvuk: smijeh bebe. najgori osjećaj: strah. zaljubljena: neee. sretno. sebično. što je ispod kreveta: čudovište. najviše na svitu mi fali...moja beba.  |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||