Danas u tri krenem ja sa posla, umorna i iznervirana, vozim i plačem, dođem kući a onda:
mama: jel te boli glava?
ja: ne.
mama:ma znam da te boli, vidim na tebi.
ja: ne ne boli me.
prastrina: ajde skini se i ručaj.
ja: ne mogu sad kasnije ću.
mama: ma jesi li ti to plakala? zašto plačeš?
ja: ne nisam ne plačem.
prastrina: oćeš da ti ostavin ribe?
ja: ne.
prastrina: oćeš špinjače?
ja: neću.
prastrina: ma ajde mala lipo u....
mama: ma boli te glava, i zašto plačeš?
ja: e pa dosad me i nije bolila.
Napravin sendvič da nitko ne vidi, oden u sobu i mislin kako bi bilo lipo doći kući i biti sam. Ma samo malo.
Post je objavljen 17.03.2005. u 20:30 sati.