LISTA
Sinoć sam frustrirana otisla na spavanje.
Razlog se nalazi u proslom postu.
Nekako sam zaspala, vjerojatno od iscrpljenosti.
U neko doga noci, nesto zvoni!
Tresti Last Christmas, sve u sesnajst!
Dok sam skuzila da to zvoni moj mobitel, probudila sam pola ukucana.
Javljam se zatvorenih ociju, jer nitko normalan ne moze podnjeti ono bolesno plavo svjetlo tek kad se probudi.
Nesto sam promrmljala. ne sjecam se sta, ali sigurna sam da je bilo totalno nerazumljivo.
Glas ce (muski): ''Di si ? Zasto si onako odjurila sinoc?''
MOLIM?????????????????
Znas li ti koliko je sati? Odakle ti pravo da me uopce zoves, a narocito u ovo doba noci.
Jos cila pospana, odgovaram kako sam u svom krevetu u dubokom snu kao i svi ostali normalni ljudi. I istog trena zazalim.
Zasto nisam rekla da sam na nekom tulumu, da sam na nekoj shemi, da sam u tudjem krevetu?
On, ocito pijan, kaze kako je upravo u autu sreo mog frenda (koji je inace totalno zaljubljen u mene i mi se s time dosta dobro nosimo, ali o tome drugom prilikom), koji je bija s nekom curom na shemi, pa je on mislija da sam ja.
''Sta te briga ko je s njim? i da sam ja, kakve to veze ima s tobom?''
On je snmiran, uvidja gresku, ali u galsu mu osjetim olaksanje. ili mozda ne?
Izvinjava se i prekida vezu.
Taako je dobar u prekidanju veze, ne samo telefonske. to mu ide glatko.
A ja bisna ko luda ovca. I sta da napravim?
Vrtim se po krevetu, ali sanse da zaspem nema.
Palim svjetlo, uzimam olovku i blok.
Pisem sta mi prvo padne na pamet.
I za 5 min, dobijem listu stvari koje cu napravit u Novoj.
Ovako izgleda:
1. Naci cu posal koji volim
2. Zaboravit cu NJEGA
3. Organizirati cu 10. obljetnicu zavrsetka osnovne skole
4. Otputovat cu bar 2 puta van RH
5. napokon cu skupiti hrabrosti da odem na depilaciju voskom
6. Upisati cu se na Aerobic
7. Solirati cu da mi se srce oslobodi duhova proslosti
8. Otvoriti cu stambenu stednju i odseliti se u Split
9. Zaboraviti cu NJEGA
Nije los popis. Da se izvrsiti.
Ovo je prvi put da pisem takav popis i zivo me zanima rezultat.
Samo mi tocke 1. i 9. predstavljeju nekakve probleme, ali nadam se da cu uspjeti.
Za kraj, zelim svima sve najbolje u Novoj 2007., ostvarenje svih zelja.
Pisat cu tek u novoj, jer putujem za docek u malo uzbudljivije prostore od mog malog mista.
Pozdrav
EX
Jucer sam davila sve idilom i kolicinom alkohola koje donose blagdani, a danas, nakon, sinocnje burne noci, priznajem da sam slaba osoba koja mijenja misljenje svakih 5 min.
MRZIM BLAGDANE!!!!!!!!!!!!!!!
Sinoc, nakon, par jegera, ugledam njegovu facu. Nisam ga vicila punih 5 miseci, mada zivimo 5 km udaljeni. Ostala sam skamenjena. A on cool. Dodje, cestita mi, pocasti me picem i zapocne najnormalniju spiku na svitu.
K'o da nista nije bilo. Sve je k'o lani. Samo ludi cudno zure u mene i ocekuju moj slijedeci potez. Moj naajdrazi pripiti prijatelj iz kuta mi motira da je spreman na da me spasi, ako mu dam znak.
Scenu svi iscekuju!!! Svi nas gledaju.
Medjutim, on prica o vremenu, poslu, planovima za docek....
Boze, zar uopce ne primjecuje sve te ljude?
A ja se smjesim kao najveca tuka u povijesti nacije, a i sire. njegov frend me zeza, on mi predstavlja svoju novu ''prijateljicu'' koja izvire iznenada iz mase. Poznam je! Ima 17 godina. Glumim ljubaznost, cura se gubi sa svojom maloljetnom prijom, a ja ga pitam, zna li da je kaznjivo izlaziti s maloljetnicama.
A on mrtav ladan: '' Pa dosadile su mi starije cure, uvik kompliciraju, zazelija sam se malo svjezeg mesa!''
MOLIM??????????????
Tako mi i triba kad provociram, mislila sam ispast faca, a on me poklopija i nonsalantno istaknuo da sam ja godinu i 3 mjeseca starija od njega i ocito, prekomplicirana.
Zahvaljujem se na picu, pozdravljam s ekipom i pogledom trazim frenda. On me ne kuzi, bari gore spomenutu maloljetnu priju.
Izlazim na buru, na zrak, saljem SMS i na rubu sam suza.
Frend stize, vozi me kuci, a u juzini tresti November Rain.
Kako prigodno!
Stizem kuci, kupam se u suzama, nema potrebe da skidam sminku, sve je vec nestalo.
Sve mi se vraca. Mislila sam da sam ga prebolila. Nisam ga spominjala, nastojala sam ne razmisljati o njemu ,i uspjela.
Sad sam ponovno na pocetku. Kako da se vratim u normalu. Danas ne planiram izaci, ne zelim nikoga sresti, ne zelim nikome objasnjavati.
''Sve je k'o lani!'' rekao je onako usput.
Ta recenica mi obiljezava zivot zadnjih dana.
Da, sve je isto k'o lani, samo sta ja idem
kuci sama i uplakana,
a ti se provodis s novom ljubavi.
ma nije uopce neka promjena.
Praznici!!!!!!!!!!!!!
<font size=2>Jupi!!!!!!
Nesto se dogadja.
Obozavam Bozicne blagdane!
Napokon ima vise od 6 ljudi u lokalnoj birtiji. i studenti su se vratili. Covik ima nekoga da s kim moze razminit par pametnih recenica (u koima se na spominje kladionica, auta, nogomet ili pak aktualni Thompsom).
Nije da ja iman nesto protiv navedenih, ali svaki dan, sto puta na dan, cak bi i najvecim obozavateljima dosadili. Mislim da ce prodaja Thompsonova novog albuma u Dalm. Zagori podbaciti, jer toliko smo puta cili novi album pustili na jukebox-u da ga znaju vec i ptice na grani. Ali u pijanstvu, rodoljublja nikad dosta.
A pijanstva zadnjih dana ima na svakom cm kvadratnom. I ova nasa birtija puna je gastarbeitera, propalih i manje propalih studenata, vikend turista iz grada koji su dosli u posjet rodbini i sad se ne mogu nacudit kako je nama lipo i ludo, svi se znamao, svi dobro rasolozeni, partija se do jutra....
Ali ne znaju oni da je to sve samo privid. Kad vam je tako lipo sta se ne doselite na selo!
Mi sta smo prisilno u selu, drzimo se skupa i stalno ista spika kako je monotono, samo bacamo jedni druge u depresiju, a mogli smo u miru pit kavu.
A ja sam osobito popularna meta ovih dana.
Svi slave moj neuspjeh!
kako ljudi mogu biti zavidni!!!!!!!!!!
Dodje mi da ih sve zadavim!
Ali o tome kad se malo smirim!!!
Inace sve je k'o lani!!!!!!!!
I tako ce uvik bit.
Prica mi jedan prijatelj sinoc oko 4 ujutro, kad su sve kocnice popustile, kako se nikako ne moze naviknut na ovaj tempo kad dodje zsa praznike.
A tempo je ubitacan!!!
Piti i samo piti!
Isto k'o i lani!
I godinu prije toga!
Pitam se pitam, sta bi bilo da te puste pare koje trosimo na cugu, i uvik iste stvari iskoristimo za nekakvo krace putovanje. Ali ne. Ko ce ici na putovanje? Pa nema se para. Glupost. ja bi pobigla prvom prilikom da sam na njihovom mista, ali ja sam nezaposlena i prisiljena da starce zicam za kavu.
A oni ne zele!!!!!!!!!!!!!
Alo, ljudi, trgnite se malo!!!!!!!!!!!!!!!!!
K'o sa govorim o vanzemaljcima, svi me gledaju sa sumnjom. Tako ti je to kad upadnes u monotoniju, naviknes se i ne zelis razmisljati da postoji nesto bolje, drugacije.
Ja se nadam da necu postati takva. Predugo sam zivila u gradu i puno me toga veze za to divno razdoblje zivota. Nadam se da ce mi to i ove rijeci koje dijelim sa svima vama koji niste iz mog malog mista, pomoci da ostanem normalna dok ne odselim.
Sve najbolje vam zalim za blagdane!
