Korak naprijed ...
12.12.2004., nedjelja
Morda bi bil pripravljen umreti zate,toda, prenašati te vsak dan, vsak dan poslušati, vsak dan odpuščati, čakati na tvoja prebujanja, na tvoja dojemanja, vsak dan čakati na tvoje odhode in prihode, biti negotov glede tvojega veselja in žalosti - da, vse to je včasih težje kot le umreti zate, težje, kot enkrat narediti nekaj velikega in končnega, kot enkrat sprejeti razočaranje, kot enkrat biti povsem poražen, kot se enkrat za vselej posloviti. Toda življenje ni "enkrat", v življenju ne umrješ le enkrat; kar naprej moraš umirati, umirati zase, za druge in včasih za "prazen nič", da iz tega niča potem kdaj - čisto skrito in na tiho - vzbrsti še kakšno življenje. (pj) Svaki komentar bio bi suvišan. Vjerujem da upravo ovo znači voljeti... |
- 22:14 - Komentari (2) - Isprintaj - #
Dnevnik.hr |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Opis bloga
Htio bih vam reći najdublje riječi, ali se ne usuđujem. Bojim se vašeg smijeha... Htio bih vam reći najiskrenije riječi, ali se ne usuđujem. Bojim se da mi nećete vjerovati... R. Tagore Nekad sam mislila da sve mogu sama. Da u dugim noćima, u tišini sobe, uz mene nema nikoga. Mišljah da moje planove ometaju ljudi, da sam sve to mogla učiniti bolje i drugačije. I to sve sama. Potpuno. Bila sam nestrpljiva i nepopravljivo tvrdoglava kada su u pitanju bile moje čežnje i zahtjevi. A sve to vrijeme uz mene je, poput nježne ali čvrste ovojnice stajao Gospodar. Nisam ni slutila kolika se snaga krije u Onome kojega možeš upoznati samo srcem. U onome kojega samo u ljubavi možeš vidjeti. Sve moje sposobnosti bijahu ništavne bez Njega, ali moje srce to nije znalo. Šutjeti nisam umjela, ljubiti još manje. Ali Ljubav nije mogla bez mene. Onaj koji je sama Dobrota i vjernost želio se nastaniti baš u meni. Tada spoznadoh da ništa nisam i ne mogu sama učiniti, da su bol i radost dar Onoga koji me ljubi. Željana Kovačević |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||