Blogoslužje
31.12.2004., petak
Kae, gotovo??
Rekapitulacija.Je napravljena u glavi. u 2004. sam ušla nakresana ko zmaj, ako Bog da, bude tak i večeras. 2004. je bila zakon. Toliko "lipih stvari". Eto da ne metiljam, pusa svima i sretna vam nova godina (cijela, svih 365)! Supermikica ;) |
24.12.2004., petak
MERRY Christmas
I po neznam koji put."Sretan" se na engeskom ne piše mArry nego mErry... Sa "E"!! ;) |
16.12.2004., četvrtak
Predbožićna kolotečina
Baš mi se piše.Možda je stvar u tome kaj je vani -50 celzijevih, a što sam ja doma zamotana u deku sa finom toplom kavicom + pljuge odma pored. Možda je stvar u tome kaj mi je kuća prazna (samo neradnici ostaju doma) pa je sve tak tiho. Ili to da sam jednostavno smirena :) (uzdah/otpuh) Kvart mi smrdi po petardama. Klinčadija se spušta iz škole i svako malo se čuje bum tres od petardi. Skužila sam da se na Ilici otvorio dućan sa petardama, raketama i inim pucalima, trebali bi se malo opskrbit za Polnoćku. Imam svoj ritual za Polnoćku/Božić: 1.) Ne držim se posta na Badnjak. Nekak se ne sjetim, pa uvijek maznem neki sendvič sa šunkom ili nekim mesom tak da nesvjesno zajebem. 2.) Navečer odem do crkve. Stanem se ispred. Bacam petarde ljudima pod noge skupa sa žgadijom i balavudrijom i odvratno bezobrazno se cerekam. Zabavlja me. Kad svi uđu u crkvu, ne idem s njima nego se poberem na pivo. Božićno, po mogućnosti. 6,1 posto je the real deal. Bezobrazno nacugana se vratim doma i otvaram poklone, pojedem pola kile mandarina i zabijem glavu u jastuk. Ko Grinch. 3.) Sljedeće jutro ričem na obitelj da nek malo stišaju glasove jer me rastura glava (morala sam pivo presjeć sa G.P.-jem, naravno!) i dovučem dupe za stol za obiteljski ručak. Na kojem se starci obično pokefaju jer naravno, to tako kod nas ide. 4.) Ostatak dana ležim pred TVom jer MORAM biti doma. Šaljem svim frendovima isti sms jer mi se neda puno tipkat (mobitel ima najsjebanije tvrde tipke) i zdrobim bon od 25kn. 5.) Navečer se prepucavam s burazom i starim koji će se program gledat. Happy days :P I tak....čim počnem o tome svemu razmišljat, nekako se smirim, jer ipak...to je neka kolotečina koju volim. Nije posve kršćanska ni savršena, al moja je i ja ju volim. Pitanje koje me muči već danima, a tiče se Božića i božićnih pjesama je : Zašto niko nikad nije napravio sexy božićnu stvar?? Jel kužite da se riječ Božić rimuje sa "psić" i "bič"?? ;) Sve su ove naše neke pekmezaste.. Recimo ovaj rip off koji se vrti na Glazbenoj TV zadnjih dana, ona stvar kaj su radili Blue i Elton John, pa na Bridget jones 2 soundtracku, "Sorry seems to be the hardest word"... prepjev hrvatskih glazbenika..."Gospodine, Gospodineeeee" na refrenu. Kakav rip off. Onda još vidim Jabba the Jacques kak sa Tonijem Cetinskim pjeva neku dobrotvornu pjesmu.. Da vam nešto objasnim. Nema niš dobrotvorno u tome. To je njima promocija. Stvar se vrti na TVu, jedna minuta spota na telki je oko 9kuna. Na radiju, kad se pjesma vrti je manje love (nekakve lipe su u igri, ništa veliko), al je opet dobra lova jer je puno radijskih postaja + puno se vrti u ovo božićno vrijeme. Tak da nemojte mislit kako su Jacques i Toni i neznamkojoš najveći dobrotvori na svijetu, nego su mrcine kaj gledaju kak svoj džep napunit. A i ta lova kaj ide kao, djeci. Znaš kaj, ja ti to niš ne vjerujem dok ne vidim. Oćeš bit dobrotvor?? Odi u Nazorovu pa im daj pare u kuverti, da ja to vidim odma, ok? I tak. Dolazi vrijeme darivanja. Sjetite se toga kad vidite smrznutog cigića kak razvlači harmoniku. Kolegi se uvijek treba dat koja parica. Dajte i baki koja žica u Importaneu. Policajac joj je neki dan reko da nek se gubi otamo. Skoro sam se rasplakala, skupila sve kovanice koje sam imala u novčaniku, vratila se baki 10 metara natrag i stisnula joj to u ruku. Kak bi rekli Ramonsi, Merry Christmas, let's not fight...(parafraziram) |
07.12.2004., utorak
Prvi Dan Slobode
Tu sam.Baš si mislim neki dan, jebote odljubila sam se od bloganja. Niš ne pišem. Ne zato kaj nemam potrebu nego zato kaj su mi probili undercover, al sad bum barem mogla hodat po gradu sa "SuperMiki" natpisom na majici. Pa se osjećam malo isforsirano. Jer zapravo i nije tak zabavno i nije tak smješno i nije tak zanimljivo kad ljudi znaju ko sam i nemrem više nikog ogovarat javno, a da je opet tajno. :P Jeste kad imali feeling da u jednom danu proživite ono kaj "normalni" ljudi prožive u 3-4...?? Sve si mislim, ma nije bed, još sam mlada i moj organizam to može podijet, al sve se nekak bojim da će someday, somehow, sve se to vratit ko rafal nazad i reći: Evo, mala, to ti je sad za onih 200 kava koje si popila u zadnjih tjedan dana, ovo ti je za onih 200 pljugi i za one 2 gajbe Ožujske koje si strusila. I da ću dobit ovo: Draga Miki Dugo nisi mislila na nas. Znamo da si zauzeta i nismo te željeli ometat. Dugo smo sjedili u prikrajku, stavljajući tvoje želje ispred naših, ali sada to ne možemo više prešućivati. Moramo ti reći sve što nas tišti. Naime, mi smo odlučili otkazati ugovor koji smo sklopili s tobom, prije 25 godina. Jest da je to dugo vrijeme, i da si nas većinu vremena tretirala pošteno, ali u zadnjih par godina smo primjetili da nas zlostavljaš i pred nas stavljaš previše zahtjevne zadatke. Zato smo odlučili napustiti te, u nadi da ćeš shvatiti veličinu svog propusta i promjeniti svoj modus operandi. Primi ovo oproštajno pismo, znajući koliko nam je žao što smo primorani napraviti ti ovo. Žao nam je, ali što je previše je previše. Sa štovanjem, tvoji dragi prijatelji, redom: Bubreg, Plućno Krilo, Arterije i tvoja najdraža, Jetra. Idem spavat. Da mi i okice nebi napisale oporuku ;) |
