Suncokreta2

Baš me nekako inspirira današnji Brodov post da se nešto ka zabilježim u ovim prostorima.
Njega ka neka smišna šinjorina kontaktirala priko sms-a i ka pitala ga da nek se opiše u par crta.
E sad.
Mene ono baš nije niko kontaktira a najmanje priko sms-a (i oprosti mi brode al kako je onda došla do mobitela?) a ja bi eto isto tila reč par riči o sebi.
Mislim, baš ono mislim, kako sam ja to zaslužila. Ono da se čuju dvi lipe i o meni. Mislim se, ko će kome ako ne svoj svome. A kako sam ja sebi najbliža svojta, red je da nešto kažem. Nek svit zna sa kim ima posla.
Rodila sam se u najlipšem gradu na svitu, ne tako davno ali prije izgradnje Poljudove lipotice, tako da je prvo šta sam ugledala bija Stari plac. Od tada je moja velika jubav prema Ajuku tako izražena.Toliko ga volim da bi najrađe bila predsjednik kluba. Nisam fetiva iz ovoga grada,ali ka da jesam i sve više sam i nastojim bit , jer nas je sve manje, a njih sve više. Borac sam za prava i za slobode, a volim i Marjan. Volim i more i planinu i volim zelenu boju. Je nije mi ni bila mrska ali ona nije boja, tako kažu stručnjaci...a stručnjacima triba virovat.
Završila sam nešto škole, ništa posebno i s obzirom kakva sam i to je puno. Pravopis mi je jača strana ,ali to je dio mog šarma (tako su mi rekli). Pa nije da ja ne vidim te pravopisne greške nego tako ja šarmiran ljude. Zato me ljudi puno vole, jer sam jako šarmantna.
I puno sam lipa i smišna i tražena sam roba u gradu.
I šta sam još ona važno tila reč. jednog dana ću ispunit soj životni san. Po godine ću živit tamo doli , bavit se turizmom i poljoprivredom, ribolovom i takvim bitnim stvarima a po godine ću lampat po svitu... To bi ja tila i tako će bit. Nikad neću bit turbo popularna, iako, stvarno bi volila da mi se napravi neki doček ili tako nešto meni u čast. Pa šta , mislim se i manjim facama i večim budalame plješće se svaki dan, zašto se meni ne bi pljeskalo i smješkalo.
Sad više ne znam kako bi završila ovaj tekst. Tribala bi ić počirit tamo kod Broda. ali neda mi se, malo sam lina i više volim kompliciranije načine. Recimo sad ću ovo objavit, onda ću ić pogledat šta je on napisa. Onda ću se opet prijavit i nadodat dvi tri rečenice. Onda ću opet to objavit, pa ću pročitat šta sam napisala, pa ću uočit par grešaka ali neću zapamtit kojih, nego recimo da su pri dnu teksta. Pa ću ih tražit, od tri naću dvi. Pa ću to opet objavit. Onda ću vidit i tu treću ali će mi upast u oko i četvrta, peta i šesta. Pa ću se opet prijavit, naću samo četvrtu i šestu. to ću opet objavit. Sedmu nikad neću nać, jer će mi se u međuvremenu učinit da uopće nije pogrešno napisano, mislim tako je to kad baš ne razumim pravopis, al to je ionako dio mog šarma.
Sva sam, tako šarmantna ...