Suncokreta2

Kako sam i obećala, evo me!
Nemam baš neku inspiraciju,ali šta se obeća triba se ispunit pa taman dubila na trepavicama.
Prvo sam jednom gospodinu obećala da ću ga spomenut u ovom postu, pa ga evo spominjem , da ne bi, nedaj Bože, ispalo da ga spominjem u možebit nekim drugim dijelovima ovog literarnog rada.
Ovako, kad bi pisala bez prisile, ili bez koristi mogla bi napisat roman a kad mi je nametnuto to pisanje ništa mi se neda.
Al šta je tu je.
Prevelik je krug ljudi koji čeka ovaj moj grandiozni uradak i zbog njih, samo zbog, njih dat ću sve od sebe.
Šta mi prvo pada na pamet. Gibin koncert, neću se osvrtat na glazbu niti to šta nas je čovik počastija bonus koncertom na otvorenom. Neću ni na to da uvik imam neku svoju pismu favorit, koju onda pjevušim danima. Nego tila sam se osvrnut na tu gomilu ljudi koji gledaju, plješću, njišu se, dišu i uživaju u svakoj noti koju je taj gospodin proizveo. E to bi ja volila doživit, tu gomilu ljudi, tu ogromnu energiju koja kola nekim prostorom, a koja je usmjerena meni. Pokušavam zamislit kakva je to emocija. Kad ti (pitaj Boga koliko) duša plješče i veseli se tvome postojanju. E sad nakon koncerta sam već došla na jednu ideju, a mislim da je i ovo dobro misto da je objavim. Mislim se zašto se meni ne bi takva nekakva emocija mogla dogodit. Dobro neću ja napisat pismu, ni stih, ni notu , ali opet bi mi se ljudi mogli ovako zahvalit. Recimo za moje postojanje, zašto ne. Pa skromno , bacam vam bubicu u glavu, sugeriram da se na primjer za moj 30-i rođendan spontano okupi (bar) par tisuća ljudi i da mi se zapiva, neka rođendanska. Da ja stojim na bini, da je noć, da su upaljeni upaljači i da su svi sretni šta sam ja tu.
Eto izgovorila sam.
Sad mogu dalje.
Šta još imam važno za reč. Ma puno toga ali sve to moram nekako ukalupit.
A to je ne izvodljivo. Al probat ću.
Recimo to ovako.
Zadržat ću se u svom emocionalnom svijetu, ali okrenut na drugu bandu.
Zašto ja s vremena na vrijeme naletim na nekog lika koji je drag, srcu i mozgu mom, i zašto taj lik iz ovih ili onih razloga nije idealan da se desi.
Zapravo bi bio idealan da se desi, ali ne sad, nego za 10 godina.
Ima li to veze sa mnom, čuvam li ja neke svoje slobode kojih mi se teško odreć ili se on čuva.
Ustvari upoznam nekog na prvi pogled pravog ali u krivo vrime. I šta onda. Ja samo realizaciju odgodim za 10 godina. Dobro bi bilo daje to jedan lik pa da sam odlučila čekat to idealno vrime,ali ima ih više. I to me plaši. Jer šta ću za deset godina kad nahrupe svi ti idealni likovi. Kako ću izabrat, kako ću se odlučit. Po kojem kriteriju ću radit selekciju.
I šta ću sa tolikom gomilom idealnih likova. Možda da onda napravim to famozno okupljanje samoj sebi.
Da mi se svi ti idealni njišu u ritmu mom, mašu upaljačima, uzdišu i govore kako sam famozna. Ali ko će toliko čekat.
Ili bi to ipak mogla, ako mi ko od vas ne ispuni moju želju prije ;)
I eto vam post.
Grandiozan da grandiozniji ne može bit.
Ako nakon ovog ne zaslužujem da se čuju moje potrebe onda nek sve ide u..... Durmitor ;))