Suncokreta2

Jučer čitam neki tekst o nama Hrvatima. Koji smo grintavi i ljuti na cili svit pa i na sebe same.
Kako smo totalno namrgođen narod koji nikoga ne voli uključujući i sebe same. Pa nakon toga čitam na "fejsu" status jedne meni drage, puno drage, osobe, koja mi je taj tekst o Hrvatima i poslala, kako s odriče svoje nacionalne pripadnosti, jer ne želi biti mrgud...
A onda jutros slušam tu meni puno dragu osobu, baš jako dragu, kako gunđa meni u slušalicu a sebi u bradu. Pravo Hrvatski, nema šta. Ne može se nacionalnost izvuč iz tebe tek tako. Uglavnom, nisam uopće ovo pisala zbog politike ni zbog Hrvata, nego da opravdam rečenicu koju ću sada napisati.
Ja sam nekad tipični Hrvat, kao ne volim Slovence. Ajde pitajte me zašto ih ne volim, zato jer sam Hrvat, to je recimo jedino racionalno objašnjenje. A znam toliko divnih Slovenaca, dapače, čak i kao turisti su divni.
Ustvari biće da serkim da ih ne volim ali tako se držim, valjam se po podu na viceve o maloj zemlji Sloveniji, o njihovoj maloj pomorskoj floti i svemu njihovom malom.
I eto sad dolazi ironija.
Imala sam baku.
Danas bi joj bio 100 rođendan. Na moju žalost doživila ih je samo 80. Od toga sam je ja poznavala samo svojih 16 godina, ali ostavila je na meni jak dojam. Volila sam je. Puno sam je volila . I ona mene i sve nas.
Bila je žena ipo, iako je u njoj bilo možda malo više od metar ipo. Sićam se kako sam mirila kad ću je prerast, a tek sad shvaćam da je malo ko može prerast. Bila je ispred svoga vremena , glavna faca u svom mistu. Pekla je najbolje hroštule i radila najbolji krokanat na svitu. Nije imala force u rukama pa bi taj krokanat osta debel ka palac, najlipši. A medenjaci to su bili naj medeniji i najtvrđi medenjaci na svitu. Savršenstvo. Skupila bi nas dicu i vodila nas na večeru. Nedavno sam našla pismo koje sam joj pisala....
Draga bako,
ovdi je lipo vrime,a dole
kako si
ja sam super
Ako mi budeš slala lovu po starcima, nemoj im je dat u ruku nego je stavi u kuvertu i zalipi
Voli te puno tvoja...
Jebote kakva je to baka bila. U prvom srednje zapalila je sa nama na balkonu CROATIU. Plesala je i pivala po cile dane. Točala noge u moru i kupala se samo kad zađe sunce...
I bila je Slovenka...
Jebote ta baka je bila Slovenka.
Naučila me slovenske pisme pivat, znale bi skupa ujutro u krevetu mantrat po slovenski...
Ironično jel da...
Moj dide je na popis stanovništa 71. nagovorija je da se upiše ka Hrvatica...
Pretpostavljam, poznavajući je, da njoj to uopće nije bilo bitno...
Vjerojatno se samo nasmijala , otplesala valcer do popisnog lista i zaokružila šta kaže grintavi dalmatinac...
Volili su je svi i stari i mladi.
Njena kuća bilo je misto okupljanja
Volila sam njene priče iz mladosti
Ka cura živila je u Rijeci
I kad je upoznala moga dida došla sa njim u malo misto, zločesto i bisno
A ona navikla na gradski život
Nije joj to bio problem, prilagodila se
Znala je govorit nekoliko jezika, ka šta misto ima poštara , dotura tako je imalo i volontera, turističkog vodiča...
DA, bila je Slovenka...
Volila sam je i još je volim ditetu sam dala njeno ime...
Ironično jel da
A naj ironičnije je to šta ta baka nije uopće moja baka po krvi
Ona je mamina mačeha
Zamisli, Slovenka , mačeha... Pre strašno
A jedini moj predak kojeg se sijećam sa toliko ljubavlju
Stvarno ironično
Bako znam da si tu negdi
Ovdi je kiša, al neće još dugo,
kako je tebi gore
ja sam dobro
ako mi budeš slala šta love molim te stavi u neku kuvertu da drugi ne vide...
Znat ću ja da je od tebe...
Svako ima svog anđela , pa taman bio i Slovenski...