Suncokreta2

Eto kako se čoviku dogodi da u jednom danu ostane sam na svitu.
Lito je i svi ka nešto biže negdi.
Imamo i mi isplaniran put. I to već misecima unaprid. Skuplja se lova i žica se za potribe eventualnog šopinga...
Zanji misec dana se priča samo o tome.
I onda dođe čunka za kojeg sam glasala, (bože mi oprosti) da ostavku, pa ministrica mi postane premjerka, pa se počme ka rezat nešto budžet ,državni, ovaj privatni sam ja već odavno dovela na inkanat, pa malo ove priče malo one.
Pa negdi putem shvatim da ako oni donose rebalans u petak ,a ja tribam putovat u subotu ,a firma koja mi održava program ne može napravit nikakve promine u njemu dok ne dobije službeni dopis. A da dopis nikako ne može dobit prije ponediljka ,a da nema nikog osim mene da pritsne ta dva botuna. To ustvari znači samo,jedno, neko je najeba, a taj neko mogu biti samo ja.
Tila bi ja ovdi negdi ubacit i priču o paradentozi, jer eto kako se pari i zubi mi odlaze na plivanje ili isplivavanje a ne samo prijatelji, ali nema mista ovdi toj temi.
Na brzinu se mirim sa novonastalom situacijom, jer bože moj di sam prije radila ovo je raj na zemlji. Nema nikakve pobune čak ni očaja, aj dobro malo tuge mora bit. Al ka kontam se na mlado je, ima još valjda života i prilika pridamnom.
Prišaltajem se na novu situaciju, planiram vikend.
Slatke brige di ću od tri ponuđena mista, biram najbolje, bar se nadam da je.
Vidit ću već sutra jesam li dobro izabrala.
Al da ostatak nadolazećeg tjedna nebi osta ne ispunjen, osim šta će bit radno da malo i guštam. Nazovem ja tebe. I zapovidim ti, kako jednoj lavici i pristoji, da imaš to i to učinit tad i tad. I normalno očekujem pokorni odgovor ,
-da milostiva.
Kad ono smih,
- haha.
- A bi ja rado ali nisam tu.
-Molim, kako to misliš nisi tu.
-Pa skužaj ali lito je, svi imamo nekakve planove.
-Znam, ali niko ne može imat planove prije nego šta se konzultira sa mnom, jeli to jasno?
Tajac, e sad triba smislit nekakav odgovor da ja ne osjetim kako nisam bitna baš u svakoj priči.
-Ma je jasno je, ali si mi se malo kasno javila.
-Pa kako ću ti se ranije javit kad sam mislila da neću bit tu.
-E, a jebenti, baš mi je ža, znaš da bi ja sve učinija da ti mogu ispunit zapovid,ali ne mogu viša sila...
Mislim se dali da povirujem ili da sama sebi priznam kako je ovo totalno bolesna konverzacija. Ma povirovat ću, pari da će to šta prominit
-Dobro onda ovako, ovaj put ću ti oprostit
Sad ja ka nešto zaglumim, čisto zbog dramatičnosti nastale situacije.
-Ali sad me dobro slušaj, nemoj me molim te, ma šta molim te, Zapovidam ti!
-A moja je zapovid važnija od svih onih 10.
Sigurna sam da ti skrušeno klimaš glavom, znaš ti da je to istina.
-Zapovidam ti kad se ja vratim sa litovanja, da ima da mi ispuniš to šta sam tražila.
-Do tada preplani i nabi malo još mišične mase, eto čisto onako da mi te bude drago vidit
-Jel jasno!!!!