Suncokreta2

Nije da nemam šta pisat, nije da mi ne dođe da nešto napišem , nije da ne diktiram (sama sebi) kako bi to i to navela, nije da nijeeee
Ali je jedino to da nemama kad i neda mi se to šta nemama trošit na sidenje (dodatno)...
Došlo mi je proliće, iako još onaj njegov vonj nisam čutila. vidim ga ali ga još ne vonjam.
to možda zato šta nisam odavno prošla kraj 5-og stabla u onom drvoredu di mi uvik zavonja. Zato ću ovih dana otić tamo, udahnut ću taj vonj prolića, tako da konačno mogu reć da sam ga i navonjala. Odavno ga već vidim i čutim ga u kostima (nema to veze sa godinama) iako mi to neki u zadnje vrime počinju nabijat na nos.
A ja se mislim dobro je dok se sa mnom zajebaju, to znači da ne misle skroz ozbiljno, kad zašute onda ću se pripast.
Ovaj sam vikend provela na Marjanu. E , i baš mi je lipo bilo. Ustvari može čovik cili dan na Marjanu provest i da zaboravi da mu je tu isprid nosa grad.
Ubrale smo 11 šparoga. Srele gomilu ljudi , svak je u ruci drža bar 11 šparoga. Pa da to pomnožim sa bar 50-tak ljudi , mogla se napravit gozba od šparoga samo takva....
Odavno nisam se tako lipo naplesala i naguštala lipe muzike i lipoga gušta. Mjesto ranje Kocka, vrime radnje subota , razlog mog oduševljenja "planktoni" i "the wanted" (tribute to Elvis), ako sam dobro sve skužila
U svakom slučaju milina za uši, dušu i tilo. 4 sata predobre svirke od Elvisa do Beatlesa i nazad.



E da, drag mi je treći misec.
Vrime je još šučmurasto ali je optimističnije. Nekeko ove bure daju forcu, tiraju onu gnjilu južinu
(iako je sad evo vani baš nekakvo jugo), tiraju dosadnu zimu. Nekako kad zaderu buretine imam osječaj da baš rade ono generalno čišćenje, da pripremaju teren za lagane proljetne povjetarce i jako sunce.
Bura me podsjeća na generalno čišćenje stana pred Uskrs. Kad sve mora biti oprano i mirišavo. Od lustera do lajsne na podu.
Eto još malo. još ima ova treća zapuhat i potirat ovu gnjiležinu do kraja.
Do tada ću ja prošetat onim drvoredom, stat kraj petog stabla i duboko udahnut..


APDEJT

Ustvari ono zbog čega sam i odlučila napisat ovaj post sam zaboravila, napist. Dakle izvitrilo je prije vrimena. Ali sva srića skužila sam da sam nešto bitno izostavila. Evo još malo optimizma. Znam svi pljuju zemlju u kojoj živimo, sistem, sve moguće uslužne i neuslužne službe, policajce, prodavače, vozače, pekare, ljekare, apotekare.....
Ali meni se u ponediljak dogodilo nešto baš lipo.
I red je da se čuje da se u ovoj zemlji događaju i neke lipe stvari.
U svakom slučaju da pređemo na tematiku.
stara mi je u ponediljak putovala u Zagreb. Uredno je u petak kupila kartu , za ponediljak. I u nedilju skužila da je autobusna karta za nedilju. Nije bila njena greška ( ja sam prva koja bi nju popljuvala i rekla joj da je sigurno čoviku za šalterom rekla krivi datum) ali bila sam kraj nje i čula sam je. I zapamtila taj moment (šta je jako bitno, jer znači da ja ipak nešto mogu i pamtit)
Nazvala je autobusni kolodvor, žena joj je (tipično za Hrvate rekla da šta nije pazila, i da može tek u ponediljak ujutro razgovarat sa šefom)
Na razgovor sam otišla ja, već spremna sa monologom u glavi kako mu neću dat gušta. Jer znam mama nije kriva za nastalu grešku, osim toga radila sam kao trgovac 5 godina i znam da se sve može riješit. Samo ako se neko malo potrudi.
A na to sam baš slaba. Imama baš traume iz tih trgovačkih dana i automatski mrzim sve poslodavce, nebitno sa čim trguje njihova firma...
Dakle dođem ja na autobusni kolodvor u ponediljak u 8 sati, spremna na borbu i doživim nešto šta mi je začepilo gubicu.
Ja suncokreta 2 ostala sam bez teksta.
Ugodno iznenađena, toliko ugodno iznenađena da još sebi ne mogu doć.
U glavnom, razgovor je trajao manje od minute, sve je riješeno bez problema, sa osmjehom na licu. Nikakvog dodatnog objašnjavanja, natezanja, naglašavanja svojih prava, ničega.
Ja još ne mogu virovat da u ovoj zemlji to može i ovako funkcionirat.
A može, evo stvarno može....
I kako ne bit optimističan, kad se u svačemu može nač i nešto lipo...

Ma lipo mi je. Nemam se na šta požalit, baš mi je lipo.
I dobro se osjećam i sve mi je super.
dobro možda nije baš sve, ali nije ni bitno.
Bitno je uspit pronač u svemu nešto super. A ja to znam,i mogu i dobro mi ide...
I baš zato šta mi dobro ide, ide mi još bolje, nadam se još će bolje biti...
Doduše uvik bi tila još nešto, znam i šta , pa još nešto i još nešto, ali doće i to , pomalo
Tek je počelo ,biti dobro triba u svemu uživat.
vikend za pamčenje, ajme kakav vikend.
ali znala sam da će takav biti
Opuštena atmosvera, poznata draga raja, još draža ekipa iz splita, putovanje, snjeg, smjeh, sunce...
Još se nisu emocije ni slegle kad ono poruka od prijatelja , jeli idemo 10.8. na U2.
Idemo, normalno da idemo, već mi se vrti cili fim u glavi.
Ko bi reka , ko bi povirova, da će ona mala četrnaestogodišnjakinja, koja je nabavila originalnu kazetu , jednoga dana otić na njihov koncer...
Ajme ludilo , već se tome veselim.
Onda mobitel, opet zvoni, jebenti mobitel..
sis:reci dragička
suncokreta: (jebate jel ova popizdila) aj dobro dragička
sis: ideš na koncert Balaševića 27.04.
suncokreta: jeeeeeeee, ne mogu doć sebi
sis. karte kupljenje
suncokreta: ne mogu virovat, je jupi, tanananana
E sad triba li dalje, ima tu još planiranih izleta i putovanja, ima još slavlja i veselja, ma ima svega lipoga
Ima i ciljeva, nekakvih koje ćemo ostvarit (to se ja sebi sa Vi obračam)
I likova koje ćemo osvojit...
I pobjeda kojih ćemo izvojevat...
Ima , baš ima svega šta me čeka , samo mene čeka....

A šta ja znam šta mi je. nemam blage veze.
al dobro je.
Ono skroz je dobro...
Iako ne znam zašto..
tako je..
i nek tako ostane...
Nek se razvija u tom smijeru...
Ono skroz...
Nek ide, raste, pupa, lista, cvita...
Nek..
baš ...