Suncokreta2

Ej, sičaš li se ti kako sam ti jednom zaboravila rođendan. Bilo je to prijeeeee, ja mislim 13 godina. Ali znam da mi nisi zamirija. Bila sam zaljubljena. Jebate, nisam imala pojma ko mi glavu nosi.
Znam da sam te nazvala na telefon, onako bezveze, i pitala šta radite. Reka si da jedete kolače.
Stvarno mi nije bilo jasno zašto jedete kolače usrid nekog miseca, ono usrid tjedna, vas dvoje sami.
Još sam te, budala, i pitala pa zašto ih jedete, al postoji kakav povod da se tako gostite.
Malo si zasta i reka da ti je rođendan.
Bože, mislim da mi nikada u životu nije bilo tako neugodno. Užas, katastrofa. Meni da se tako nešto dogodi, meni koja misli da je rođendan najvažnija stvar na svitu, meni koja misli da je grijeh ne slavit ga, meni koja nebi oprostila, nikad, skoro, nikad, da mi se zaboravi čestitat rođendan.
Ja tebi da zaboravim taj dan, nešto strašno.
Odma sam sve bacila na zezanciju, u našem stilu. Kao, haha, dobro sam odglumila da sam ti „kao“ rođendan zaboravila.
Tribala sam bit glumica. Kao skoro sam te digla na bazu. Ali ti znaš, normalno da znaš, da sam te išla samo zeznut.
Dobro si odglumio. Odlično si odglumio da si mi povirova.
Znali smo oboje da onaj drugi zna istinu . Jel tako da jesmo. Ali dobro smo to odglumili.
Odma isto popodne sam ti poslala telegram, sa nekim blesavim stihovima, u mom stilu.
Kad sam došla za desetak dana vidila sam moj telegram na polici. Čuva si ga i drža da ga svi vide. Bilo ti je drago, i meni je bilo drago. Iako tako neugodno, jer me je podsječalo na propust koji ja nebi tako oprostila.
Ali volija si me, i zna si da sam ludo zaljubljena, ili jednostavno ti rođendani nisu bitni kao meni. Ustvari, ne mogu se sitit nikog kome su bitni kao meni. Ili možda svi glumetaju da im nisu bitni, šta ja znam….
Vidiš, kad sad razmislim , tebi se nije dogodilo da iti jedan moj rođendan zaboraviš. Baš si se svakoga sitija, svakog čestita, za svaki ima poklon. Ma ne samo ređendan, ti si mi i imendan uvik slavija. I to na Silvestrovo, reka si mi da mi je tad imendan. Možda ti nikad nisam rekla, ali sam skužila, davno, da mi je imendan u petome misecu, ali nekako nisam imala petlje uništavat našu malu tradiciju. Ma ne da nisam imala petlje, nego nekako nije mi odgovarala, baš mi je bila baza da mi je imendan na Silvestrovo, baš mi je bila baza prisječat se poklona koje si mi svake godine poklanja na taj dan. Balon u obliku zeca, onaj veliki koji je na kraju zavezan sa velikom gumicom tako da ga možeš udarat, a on ti se vrača. Ma znaš onaj, u različitim bojama, za koji su prodavači po ulici vikali „zeka peka samo deset keka“. I žabice. Tad nije bilo petardi, ili si ti meni to bar tako govorija, jer si se boja da mi se šta ne dogodi.
Znaš bila sam ti na ribe. Sičaš li se da si, od prilike prije godinu dana, doša u Split kad sam se ja vratila sa jednog takvog ribolova. Kuvala sam ovaj vikend juhu, znaš onakvu kakvu si ti lani ishvalija…
Ma znaš i smokve sam pobrala ovo lito, i donila kupina isto ka i ti.
Masline su super rodile.
Pala je kiša, gotovo je sa sušom…
A znaš li da mi ove godine nisi rođendan čestita, zeznija si me.
Ma sigurno mi nisi nikad oprostija ono šta sam ti ga ja zaboravila prije trinaest godina.Ajde priznaj da je to pravi razlog.
Ali evo ove godine sam se sitila točno na vrime u sekundu.
Nemoj mi reč da je kasno…
Kad malo bolje promislim ti si u prednosti kako god okrenem. Obeča si janjca. Reka si da ćemo ga zavrtit i pit vino, ono koje smo lani skupa činili. I guštat na teraci.
Opet si nas zajeba. Uvik je tako bilo. Tvoja je uvik bila zadnja i najbolja.
Uvik bi se nakon tvoje baze najduže držali za drob. Ne razumim zašto mi se ovaj put uopće ne smije…
Sve jedno , sretan ti rođendan, ako i misliš da se ovaj ne konta neka to bude onaj koji sam ti zaboravila prije trineaest godina.
Čist račun duga ljubav, jeli tako djevice moja….