Baš mi se nešto grinata, kuka, zapomaže, a ne govori mi se.
Stvarno je to čudno da se meni ne govori. ali postoji razlog, skroz opravdani, za to šta mi se muči.
Peče me grlo, užasno me peče grlo i lakše mi je kad mučim.
Ali to ne znači da se ne mogu izražavat. Evo ovaj moj divni blog je savršeno misto za ispraznit dušu, nagomilanu negativnim, jadnim i kukavnim emocijama.
Iako čisto sumnjam da će mi biti išta bolje nakon ove seanse isto mi je to guš činit.
Osječam se ka Jeremije, ma šta Jeremije on je zdav ka dren u odnosu na mene.
Nešto me je zadnjih misec dana uvatilo po zdravlju.Ka da mi nije dosta svega i svačega ove godine sad me je i zdravlje počelo zajebavat. Prije misec dana me je ukočilo, jebate nisam se mogla pomaknut. a sad već jedno 20-tak dana stalno vučem neke virozice, pa upalice i sad je sve kulminiralo takvom prehladom. Ja predpostavljam da je prehlada užasna ,doduše, ali prehlada. Meni je inače prehlada odvratna boljka, nesmim je nazvat bolest ali meni ona teže padne od gripe ili nečeg tome sličnog. Jer mi udre na sinuse, pa me boli glava, nos mi je začepljen bez prestanka, dobijem bronhitis pa jedva dišem i pored svega kišem bez prestanaka, a kako me grlo boli ne želim ni spominjat.
Ma dobro bi sve još bilo da vani nije ovako vruče i sparno. Ja ne razumim, zašto svi preko lita kukaju da je vruče a o ovoj rujanskoj vručini niko ni riči. Meni se tek sad dolazi ubit, koja vlagetina u zraku, temperatura ka u tropima a još dobila i stvari. Majke mi ne znam od kuda mi ne curi. A znojim se , to je za popizdit. Dođe mi da nešto razbijem, da nekoga ubijem, a onda kad skužim , jebate, kako sam nemočna najrađe bi se pošteno isplakala.
Tek tada skužim kako sam jadna. Imam osječaj da sam u jednoj velikoj limenoj kutiji, svi zvukovi mi odzvanjaju, osjetilo mirisa uopće nemam a prag tolerancije mi je, šta je to prag?
Ajde sve bi ja to još nekako i izdržala, mislim morat ću, htjela ne htjela , da me ne jebu zvijezde sa svih strana.
Nekako se uz sve te zdravstvene probleme ja sam osječam nekako nezadovoljno.Pari mi se da sam ružna, najružnija na svitu. Mislim jednako sam ružna kao i prije, a tad prije sam se znala osječat i najlipšom... Čini mi se da se svi prema meni ponašaju nekako bezveze. Da više nikome nisam nešto bitna u životu, je je znam to je samo osječaj, al jebe me šta ću. Nekako čak i te zajebancije na moj račun mi teško padaju, ništa mi se to više ne pari kao prije.
Svi su mi nekako štufi ništa više nije na nekom nivou kako bi ja tila.
Osim toga i bivši mi uvaljuje zajebe, malo mi se osvečuje zbog parnice na sudu pa me jebe u zdrav mozak. Ali sve mi se čini da je on zaboravio da sve ima svoje granice i da sam ja sve do jednom krajnje tolerantna. Ali ne volim tu kurvanjsku politiku. Njegova priča je sve polulaž, nikad nije bio iskren e to mi je odvratno. To je ono uvalit će ti zajeb ali na kartu, kao, bi on, rado izašao u susret ali ne može. Samo ne kuži da ja njemu već previše izlazim u susret i da će kad tad tome morat doć kraj. Ustvari gade mi se ljudi koji ne igraju "ferplej", a on je definitivno jedan od njih.
Danas sam bila čak vesela jedno pola sata jer sam uspila sklopit dogovor sa neprijateljskom stranom glede sljedećeg vikenda, kad smo tribali ić na jedan divni otok, di ja bajdvej nisam nikad bila.
E, jebenti život.
Po ure nakon uspjelog dogovora, saznam da se na taj otok ne ide taj vikend nego sljedeći i to mi minja cilu koncepciju jer ja vikend iza tog sljedećg imam namjeru ić uvatit Zeusa za... bradu.
E i šta mi je bitno, šta mi je najbitnije, kako ću sve to ukonponirat i oču li uspit nešto iskemijat, nemam blage. Još nisam ništa ni smislila, zato mi se i grinta.
Normalno da mi se zato grinta, imam pravo da mi se grinta.
To mi niko ne može zabranit, po Ustavu Republike Hrvatske ja mogu grintat. Di god oću a pogotovo samoj sebi u brk ili di već grintam.
Mislim ako Hrvati mogu popit onoliko golova od Engleza usred Lepog Zagreb grada, i ako se naši navijači mogu međusobno namlatit, a kao došli su bodrit svoju zemlju, onda....
Zašto ja nebi mogla grintat.
Mogu i hoću...
I nije to sve
Imam ja još za grintat, ovo je najsvježije
Imam ja jednu prija, e prijo moja , i ona imam momka od 2 metra
Ovo 2 metra uopće nije važno za nastavak priče
I sad mi je javila da je tamo di taj momak živi ona dobila mogučnost rada u struci i da će mi partit zauvik...
Je je, ka sad će svi reć, ništa nije zauvik, ali znam ja kako to ide, uvik to tako ide, prvo se viđaš često, pa malo manje često, pa rijeđe, pa još rijeđe pa jednog dana kad te neko pita šta je sa xy, a ti se ne možeš sitit ko je xy.
E Pupak svita, to se djelomično odnosi i na tebe. Evo već kad grintam, onda ću malo i tebi zagrintat.
Evo reci mi kad si ti ono otišla koliko ima,aj reci mi ?! Ja se više ne mogu ni sitit, i kolko smo se puta vidile. Ni jednom, doduše ni ja nisam imala vrimena, jebiga takva je bila godina...
Ali recimo da si ostala u ovome gradu sigurno bi se nekad našao neki prazni prostor za neku kavu.
Eto to mene jebe, kad ta moja prija ode, znam da ćemo se viđat. Dolazit će ona, izlazit će se vani. ali jednostavno jednom neću moć ja, jednom ona, i tako će se desit jedna takva godina, pa pet pa , jednom više neću znat ko je ta xy jer na spomen njenog imena, neće mi ona prva past na pamet, nego recimo čistačica u mojoj firmi.
E svi mi govore da sam ja sigurno ljubomorna. Jebate možda sam ljubomorna, možda stvarno jesam.
Možda mi je užasno krivo šta se recimo meni sve to ne događa....
Jebate, nije stvarno nije...
Jednostavno postala sam užasno kritična i pari mi se da sve i svako može biti bolji, i da je neko zaslužija više i da...
Ja samo mislim da , ma koji mi je kua....
Šta koga briga šta ja mislim!!!!
