ponedjeljak, 24.09.2007.
...aaaaa...pćiha!!!!!!!
...živa...
...samo me neka viroza uvatila...
...kašalj, glava mi puca... nos curiiii.......
...na svoju ruku počela pit ceporex...:-)))
...4 dana terapije....
....bit će bolje, hehehe.....
...zasad dovoljno....
...pozdrav....
četvrtak, 20.09.2007.
..uloži da se množi...
...evo ovako... dnevno trošim nekih 50-ak kuna..otprilike...ako taj dan ništa naročito ne kupujem...znači duvani, nešto za poist i eventualno kava...al' ta cifra je taman... ako idem vani, to je puno više...ako uleti neki komad robe, još i više...ali 5o kunića je sasvim dovoljno...ono.. za priživit... i sad?!
kako zadnjih dana ne ispijam kavice s nikim jer kao učim...dan mi izgleda otprilike ovako...dignem se oko 11... volin spavat, šta ću?! đir do dućana...duvani i nešto za ručak...i novine uz kavu... i sad se mislin... kako ne trošin na kavu i iman 'viška' tih 10 kuna, zašto ne bi do kladionice...umnožila, jel'?! 
kako nisan od onih žena koja ne voli nogomet i koja misli kako hrpa momaka bezveze trči za loptom, donekle se razumin u nogomet... u biti - volin nogomet... i nije mi bed gledat utakmice uz gajbu pive...i smrzavat se na stadionu gledajuć tih 11 'budala'...i psovat na svaki krivi potez...i uvik krivi suca zato šta moj klub igra loše...i vikat ofsajd i penal i kad nije...
odlučih jedno... ovih dana počela liga prvaka...i kao, tu su parovi laki za pogodit!!! i te dane ima više žena u kladionicama nego šta mislite...hehehehehhe.... u uplatin ja listić i za utorak i za sridu... i funkcioniram tako da ne strepim cili dan oko listića nego kad je zadnja utakmica, to ja lipo provjerin...i popušimiukralobiciklu u utorak... falila jedan par... u sridu ista greška... stavila x na poluvrime, roma me zaj... i tako i danas... kao igra dinamo...nadala se da će i igrat...kad ono...igra samo ajax...doslovno... i ebala san mamu i maminhu i bratu mu...i barišići...i schifi(je mi školska generacija, al' ne prašta se tako lako....)...i ženi mu... i na kraju sebi šta san stavila 1x i šta san virovala da ti debili mogu dobit...ili bar x izvući...
nisu to neki dobili..par stotina kuna...ali jedne gaće(pardon, hlače, ne?! ;-)) bi bile sasvim siguran dobitak...a ono ništa...al' ne posustajem... znate onu da se pare lipe na pare?! e, pa sila mi plaća od ove sezone...pa računan...aj, sad kad iman nešto para, možda mi se i posrići...ali zasad nije..još mi ostaje u subotu hrvatska liga...tu bar iman sigurne parove...bez mišanja europe...heheheh....
i ne bojte se, neću se navuć, nisan od takvih... i javin van ako dobijen...makar da issplatin ovo šta san uložila...
ako neko ima dobar par za subotu, priman...ponude, naravno, hehehhe......
nedjelja, 16.09.2007.
...baš ništa...
...i šta da sad ništa ne napišen??? ma nikom ništa... neman neke inspiracije... ne znan o čemu... ne događa se ništa... ali baš ništa... jedino me savjest malo više peče zbog faksa... i to je to... zato se malo udaljavan od bloga...ulogiran se, pročitan šta ima novog kod dragih ljudi, napišen komentar ako je potrebno(a uvik je potrebno...:-))) i zadovoljna...pozdrav do
subota, 08.09.2007.
...cice na vidjelo...
...ne mogu, a da se ne osvrnem na početak BB-a... sinoć cima i ja stale isprid tv-a i čekamo... da vidmo koji 'debili' ovaj put ganjaju milijun i po kuna... i krenilo sa 7 muških, pardon 6 i pederom... već smo mislile da je ove godine zajeb u obliku-ajmo stavit samo muške, ali ne...dame iza njih...jedna po jedna...kako nam se činilo da su izabrali sve koliko-toliko zgodne frajere, očekivale smo u najmanju ruku pičke i po... pardon na izrazu...hehehe... kad pojavila se mula u rozoj šljokastoj haljinici s butinama veličine povećeg balvana i glavom ka' tambuč...koja je materi obećala od nagrade jeep-a uzet... poklonit??? ne moš virovat... uspila je zasjenit čak i pedera od kojeg se još nismo oporavile... ostale cure onako. smišne... ništa posebno... ostavile dobar dojam...ali ove godine bi moga bit dernek...svi su slobodni...pa??? tili-ne tili pratit ćemo šta se događa... da budemo u toku... opće kulture radi..heheheh....
ja, iskreno, ne znan bi li imala muda razotkrit sebe isprid kamera...svoju intimu...ali ljudi su svašta spremni za pare učinit...premda, moran priznat...prošle godine san se bila prijavila i prošla 2 kruga...ali bar znan na temelju čega su koliko-toliko birali prošle stanare... čini mi se da šta si gore napisa test inteligencije - ideš dalje!!! heehhe....
i ne znan bi li da su me izabrali uopće to prihvatila...šta je najgore, znan da ne bi učinila ništa šta ne bi i vanka...ali kad san promislila da mi mater ne bi mogla ni do dućana u tišini... to mi se nije sviđalo...više bi se bojala iskrivljene slike o sebi u medijima, nego ičeg drugog...
ali sve za slavu... gledan sinoć curu koja radi ka' medicinska sestra, a želja joj je postati novinarka... i sad ću ja koja studiran novinarstvo ostati bez posla jer je mala pokazala cice na tv-u i jebiga... srića u svemu šta me showbizz ne zanima... a sigurna san da ni nju ne zanimaju dokumentarci...:-))))) pa nema bojazni onda...
a iskeljile smo se sinoć i na odršku najbližih iz studija... jedna mama je rekla - anđele moj, najbolja si!!!! kad bi to moja mater izjavila (premda virujen da ne bi, iako je pere klimaks, hehe), umrla bi od srama...
neman više inspiracije, iden ća do kladionice(kladit se ko će bit pobjednik BB-a, heheheh) i u dućan po kumpire za pire...pozzzzz....
četvrtak, 06.09.2007.
...već 10 godina 'žena'...
...vjerojatno nikome nije jasno o čemu pričam... al' pere me neki ajme majko pms... živci rade nenormalno... a plače mi se na svaku pizdariju... i šta iden starija, hormoni sve više divljaju...danas mi prijatelj reka - jebate, mater moja nikom nije smila reći da ima stvari, a vi to danas na sva zvona... u pms-u sam!!! živčana sam!!! a jebote... a u njeno vrime su se gaze minjale... ne ovi od kojih se moš slobodno kretat..hehehe...
sićan se svog 'ulaska u svit odraslih žena'... probudila se ujutro prije škole, otišla na wc i maaaaaaaaaammmaaaaaa!!!!!!!
a ona drito babi u sobu i njih dvi sritne ka' mala dica... baba uvatila plakat... a srićo babina, a dušo.... pa ovo pa ono... ja u teškom bunilu... prvi dan sedmog razreda... dite s pelenom...malo drukčijom nego onom prije(ili ne daj Bože onom posli), al' pelenom! a dk san se vratila iz škole znala je i susjeda i druga baba i strina, ma sve žene u obitelji...dobro se nije janje okrenilo...i od toga prošlo 10 godina... i baš sad ramišljam koliko san para 'stukla' na uloške... pa iden izračunat... znači... za jednu mjesečnicu(pristojan izraz, hehehe) potrošim otprilike 2 paka uložaka(čak i više, al' dobro)... neka im je cijena 13 kuna... misečno 26 kn...puta 12...godišnje 312 kn...puta 10...3120 kunića...a nek me klimaks uvati tamo negdi u 45-oj... znači plus još 20-ak godina... još nekih 6000 kuna...(valjda će me trudnoće izvuć iz dugova, heheheheh)...lipa svotica...ali to nije sve... a di su ketonali??? bez njih prva 2 dana nikako...a di je manija slatkog??? prije, posli, za vrime???a di su potrošeni živci??? teško je bit žena u svakom slučaju...
eto...prijateljeva mater nije mogla nikom ništa reć, a ja mrtvo ladno o ovome na net... druga vrimena...jebiga...
srijeda, 05.09.2007.
...ništa ih ne može vratit...
evo skoro 2 miseca od mog prošlog javljanja... jebiga... vjerojatno mi ovaj blog još toliko nije uša pod kožu... ili nisan nikad imala vrimena sisti i napisati nešto tokom lita... radilo se..ipak smo mi turistička zemlja...a gosti su na prvom mistu!!! :-))) ja san se pripremila za jedan malo poduži post... pa da krenem...
nemoguće je ovih dana ne spomenit tragediju na Kornatima... ja san iz Šibenika došla u ponediljak i doli je katastrofa... dani žalosti još traju, cili grad je zavijen u crno...samo se o tome priča... ljudi su užasnuti... gledaju se svake vijesti da bi se doznalo ko je kriv za devet izgubljenih života??? i dok ovo pišen, dođu mi suze na oči... i ne znan uopće zašto pišen jer san jučer ja bila ta koja je srala šta sad imaju svi to komentirat??? koje knjige žalosti će pomoći ljudima koji su izgubili sina, brata, ćaću??? 'ko da će to vratit ljude??? al' opet iman potrebu sve to izbacit iz sebe... šibenik je mali grad i nemoguće je od 9 ljudi ne znati nikoga...nažalost... nitko meni blizak nije nastrada, ali poznavala sam dvojicu... i svaki put kad upalim tv, suze...nevjerica... i standardno pitanje - ko je kriv??? koga optužit za tragediju??? i šta dobit od toga da nekog optužiš??? to me najviše muči... ali ako će se tako spriječit sljedeća katastrofa, ajde... ali od toga koristi nula bodova... svi pribacuju krivicu na drugoga, a kćerka od zapovjednika kojeg svi optužuju nije krenila u prvi razred jer se boje reakcija zbog tate... pa šta je mala kriva??? takve stvari ne razumin... nikako...i najgore je šta dica pate... dica poginulih, dica tih nadređenih... a oni tek tribaju odrasti... a je li momak od 17 godina triba gasit požar??? čisto sumnjam da ga je zapovjednik gurao u vatru... to je ditetu zabava...vožnja helikopterom..izlet... u ovom slučaju koban... ali svako lit gori na sve strane, dvd-i i služe tome da se uključuje "mladi pogon"... ružno, ali takve obuke traju... od 10 godina se obučavaju... to je častan posa'... a smrt nitko ne može predvidjeti...ko zna koliko je puta ovakav požar izbija bilo di i bija ugašen bez ikakvih posljedica... e onda smo svi ponosni na te mulce... a sad??? jebiga... ne želin opravdavat postupke zbog kojih ljudi ginu, al' mislin da niko nikog svjesno ne bi sla' u smrt... prokleta sudbina... ništa drugo... a krivci??? mislin da je bezazleno krivo procijenjena situacija dovela do ovoga... vjerojatno bi i ja da sam izgubila nekog svoga u stanju šoka uporno tražila krivca... ali povratka nema... nažalost... i jedino šta ja sad mogu je... izrazit sućut obiteljima i prijateljima poginulih... i želim samo jedno... ako je moguće... da broj poginuli stane... napokon...jer mislin da niko više nema snage primat tužne vijesti
