ništa nova, ništa nova....

tu je trebala biti slika, ali ju nikako nisam uspjela staviti, beeeeeeeeeeeee- zaboravi, došla kući smanjila siličicu i evo je

joj što volim jagode, ako imaju okus po jagodama i mogu se jesti bez šećera i šlaga...

naravno, već me direktor pitao da li bih sutra mogla doći raditi, ali baš mi je dobro došlo što mi sin sutra ima krizmu, pa imam jako dobar izgovor

nadam se da mi se crkva neće srušiti na glavu, ha, ha

ne znam zašto, ali uvijek kad iz nekog razloga moram u crkvu, imam tako neodoljivu želju nešto izvaliti dok slušam popa kako prodikuje...do sada sam se uspješno suzdržavala, više zbog ljudi s kojima dođem, nego zbog sebe

pa onda nakon toga druženje s ljudima, s kojima se najradije ne bih nikad družila, to je valjda dio patnje koju ljudi moraju proći u životu e da bi sami sebe bolje upoznali

a jel ga danas stvarno laprdam

mislim, ne morate čitati ako nećete, ja nisam nikad bila za prisilu

postoji razlog zašto ljudi imaju slobodnu volju, samo što je premalo koriste, što je je, lakše se utopiti u masi

samo što ja cijeli život imam averziju prema uniformama, i bilo kakvoj uniformiranosti, valjda nekakva genetska greška, tko zna koji je genom za to odgovoran

e idem sad raditi, moram ipak nešto završiti danas, obračunati sate, e da bi nam dragi direktor sutra mogao obračunati plaću, znate onaj dio koji ide na ruke