ponedjeljak, 15.10.2007.
Glupi & Pijani Inc.
Još dok smo bili fazani, mutavi fazani, kao I svi što smo bili. To je to glupo razdoblje dok neznaš nikog, I neznam što više. Hvala bogu, da se nesjećam skoro ničega s prve godine, osim onda kada sam s frendom, sadašnjim odličnim frendovim, onda nismo bili baš bliski. On glupan, kakav je uvijek bio, neke stvari se nikad nepromjene, tako je to u životu. On meni u prvom razredu išo za nešt tuč, ja nemam pojma zašt, tj. nesjećam se. Onda smo napokon prestali biti fazani, tj. Onda nas je razrednik stavio kako da sjedimo, I hvala bogu da je jer bih vjerovatno sad bio ležo po zapišanim kutevima kako to radi stari drug iz klupe. Onda smo se mi počeli zajebavat, tj njega glupana (dalje u tekstu Ivo) nije bilo 5/6 u školi zato što je stalno sviro, tako das am ja često moro odlazit kod drugi sjedit, I tako odem ja pod hrvatskim sjednem, kodd tipa koji pravi glupe face, I zajebavamo se mi nešto, meni se prdilo I ja prdnem konjski usred sata, nije da se hvalim, cijeli se razred odvali smijat, a profa dode do mene I pita “šta si sad napravio” nije čula, I bolje, vjerovatno je nagluha jer se jako čulo. U početku nije tio pričat, onda sam ga ja uništio. Onda na dan kada su sadam objesili tad je moj rođendan, onda smo pili I od tuge I od radosti, tuga za sadamom naravno, onda mi na tulum upala murja pa su neki skakali kroz prozor, doista nemožeš vjerovat kako netko može biti brz. Onda je došao veliki tjedan, prvo dobijemo jedan iz geografije zato što smo pričali, onda popijemo mom starom jeger I odemo van I skoro dobijem batina, tj. Ja sam pobjego, njega je dohvatio nogom. Onda smo s opet, u četvrtak urokali, kupili neka piva, ja se napio on nije u to vrijeme je još slušo ženu, sad je shvatio da nema od toga koristi. Sad se normalno urokavamo. Taj četvrtak ja prvi put nisam znao za sebe, tj. Izgobio onaj divni osjećaj za stvarnost. Sljedeće jutro kad smo se probudili razmišljali smo što ćemo jesti, ja kao pravi katolik predložim riblju paštetu, on predloži meni narezak, naravno da je dobio mesni narezak I kobasice. Pa čiščenje, pranje suđa, pišanje po biciklu. U petak, su pili neku vodku, lik naveden gore (onaj s facom) otuširo žensku koja ga odvela u kupatilo da se izvataju, dobro nije znao za sebe. Al odlična situacija I još bolja for a za zajebavanje ga kolko je bio pijan i glup do kraja života, još dok se tuširam pojavi mi se osmjeh na licu. Onda opet čiščenje, zatrpavanje povračevine, pišanje po biciklu I onda odustajem, odlazim u sada već bivši dom. Bila roštiljada, jeli fino meseko, ja uspio potrgat čakiju koja mi se skoro zabila u ruku kad je pukla. Došo kraj godine, još smo se par puta urokali da neznamo zasebe. Pao sam u šanac, jednom čak, I pomokrio mob zato se sada stalno gasi. Onda smo kod Ive išli na trešnju I viski pa su me zajebavali da se nemogu popet na drvo, I onda je bilo nevrijeme I onda smo igrali poker jer nije bilo struje. Onda bio momačkoj, prvi I zadnji put se napio rakije I uneredio cijeli dnevni boravak, da bi me baka probudila partfišem ujutro ispod stola a ja neznam kako sam dospio tamo. Onda niša značajno, do kobnih 110 I roštiljade kada nije htio pričat samnom zato što sam mu zavalio pol kile soli u oči, mislim dešavaju se I takve stvari. Open air je onda bio, ja I jedan treći frend smo se čudili koja je fora mlatit glavama, I još nismo otkrili tu tajnu, od koje popušiš upalu mišića, I izgledaš kao retardo koji misli da je jako visoko. Onda smo išli na Hladno pivo, tamo je bilo odlično, dobra šutka, dobar konjak. U međuvremenu nas ivo izdo, sve nas, nas 21. Škola je počela, mi smo se promjenili, neki su odlazili u bolnicu, no najgadnija je stvar što smo se već počeli kačiti oko maturalca, pa di je 6mjesec, mi se već koljemo. Mislim trebamo otić tamo gdje nitko nije išao, npr. Bugarska ili Turska. Šta ćemo u Grčkoji ili Češkoj. Moja je ideja bila da idemo u grčku, al nemam sad neko mišljenje, ni o njoj niti o češkoj. Baš smo razgovarili,u petak na parkiralištu uz pivo (iza moje kuće), nas 6 i jedna cura, bitno je da se zezamo, nejdemo turistički, idemo se zezat. Najbolje bih bilo ueti kartu I nažmirečki stavi prst na neku zemlju, bezveze. Mislim Turska je sasvim uredu, pa što ako te izbodu nožem i ako ti uzmu pare, ili u bus stave bombu, idemo imaju lijepe hotele I jeftino je. Loša ideja, jel da!? Bugarska, čovječe niti neznam gdje je ta zemlja, znam da je glavni grad Sofija. Poljska, Ukrajina, Slovačka. Il jednostavno otić u neku zemlju koja ima malo veći status, ali nažalost stime I cijena raste, bilo bih lijepo u Švicarskoj ili UK. Kako god, još se nismo pravo poklali u razredu, još svi sa svima razgovaraju, izvještavat ću vas redovito o ovom slučaju, tako da nemate frke. Pa, su proletili svi tih vikendi, odkako škola traje, nisamo samo jedan bio vani I to onaj prvi. I od toga 5 vikenda za redom, nisam dolazio k sebi. Onaj prvi je još bio zanimljiv, jer je bilo i nekih cura. Ostala 4, ništa. Da, bih se ja i Ivo razvalili, I to tako jako da kada sam se probudio, da sam gledao gdje sam i on isto. Tako da sam se zgadio sam sebi (njagori poznati osjećaj, kada skužiš da je bilo dosta tvog glupog urokavanja koje odgovara samo tebi) , nikad više toliko, nikad više, previše. Na koji jebeni način sam formatiro memorijsku karticu na mobu, neznam. Zašt sam zvao svakog koga znam, neznam. Zašt je ivo ošo kuć, atrebo ić spavat kod mene, neznam. Sada do godišnjice smrti Sadama Husseina nema alkohola, tj. do 30.12 nebi niti onda bilo da mi nije rodjendan. Onda ću morat, definitivno. Nemojte pit, nemojte stvarat pogrešnu sliku o sebi, moj prijateljski savjet. Od sada, sam na Spriteu i ljubavi koje nema, znači samo na spriteu. Jebiga takav je moj život, samo što se od juče došlo do velike promjene. Hvala bogu što sam sada spozno, ne kada bude kasno…
