Edo Murtić (Velika Pisanica, 1921 - Zagreb, 2005)
Slikar, grafičar, eksperimentator
Istaknuti hrvatski slikar i grafičar, najveći predstavnik apstraktnoga slikarstva, akademik Edo Murtić umro je 2. januara nakon duge i teške bolesti u zagrebačkom KBC Rebro, piše zagrebački Večernji list. Slikarski aktivan do poslednjega daha, Edo Murtić je, primera radi, u septembru 2004. došao iz bolnice na otvaranje svoje retrospektivne izložbe slika u bečku palatu Harrach. Prošlog leta Igor Zidić priredio je izložbu slika u porečkoj palati Zuccato, a pre dve godine u zagrebačkoj Modernoj galeriji priredio je njegovu veliku retrospektivu. Slikar, grafičar, eksperimentator s keramikom, Murtić je svojim delom, posebno slikarstvom, obeležio hrvatsku umetnost druge polovine 20. veka, a gestualnom apstrakcijom i ogromnom, bujajućom energijom uveo je i u 21. vek.

Rodio se 1921. godine u Velikoj Pisanici, gimnaziju je završio u Zagrebu. Studije slikarstva počeo je na Akademiji likovnih umetnosti, prvo u Zagrebu, potom u klasi Petra Dobrovića u Beogradu. Prvu samostalnu izložbu priredio je 1935. u Zagrebu. Deo ratnih godina proveo je u partizanima, bio je učesnik sednice kulturnih radnika u Topuskom, a upravo u ratnom vihoru ilustrovao je sa slikarom Zlatkom Pricom "Jamu", pesničku ratnu poemu Ivana Gorana Kovačića koja je gotovo svetski raritet, nenadmašna po snazi umetničke ekspresije i povezanosti stiha i crteža.
Od sredine prošlog veka slikao je mediteranske motive u duhu postimpresionizma, s posebnim osećajem za boju, komplementarne parove i jake kontraste. Pedesetih je Amerika odlučujuće uticala na njega, a 1953. u Zagrebu je izložio "Doživljaj Amerike" i to je početak njegovog snažnog apstraktnog usmerenja, sve do devedesetih kad ga Mediteran na kratko vraća od nepredmetnog prema figurativnom slikarstvu, prepoznatljivom krajoliku s bujnom vegetacijom. Sopstvenim je rukopisom povezao ono što je već mnogo puta iskazao, no uvek je iz jednog jezgra izvlačio novu promenu. Bavio se i zidnim dekoracijama enterijera i keramikom, kreirao je velik broj plakata i pozorišnu scenografiju.
Redoviti član Hrvatske akademije nauke i umetnosti (HAZU) postao je 1997. Mnogo je putovao, posebno po Francuskoj, Italiji i SAD. Bio je građanin sveta, humanista koji je izlagao od Moskve, gde je njegova retrospektiva viđena krajem 2002. u moskovskoj galeriji "Novi Manjež", a jedno od najvećih priznanja dali su mu Italijani u Lizoneu (blizu Milana), gde je 2004. primio Premiju Lissone. Tokom pola veka svog stvaralaštva, ovaj slikarski klasik priredio je više od 150 samostalnih i tristotinjak zajedničkih izložbi. Živeo je u Zagrebu i Vrsaru koji je bio njegov drugi dom, gde je napušteni kamenolom Montraker bio nepresušna slikarska inspiracija. Njegova dela mogu se videti u brojnim svetskim muzejima i privatnim kolekcijama.