Eva Ras
Nismo mi njima ni pod razno

Ništa genijalnije nisam u životu pročitala, a pošto sam glumica mnogo puta sam živela tuđu sudbinu, da ne govorim o tome da celog života ne znam da li sam ja ja ili moja sestra bliznakinja. Sve tragedije otuda dolaze što zamenjujemo naše sudbine. Elohim je svakom stvoru smislio lepu sudbinu, a mi ih pomešavši činimo tragičnom - napisala je svestrana umetnica Eva Ras u svojoj knjizi „Sa Evom u raj“ (izdavač Narodna knjiga) u kojoj govori, između ostalog, o gradnji hrama na Vračaru, srpskoj istoriji u zadnjih 100 godina, Ceci i Arkanu, nama danas i ovde...

Komentarišući ovo svoje delo sa stanovišta autobiografije, Eva kaže da su sva njena dela u osnovi autobiografska.

„U ovom slučaju je malo manje autobiografskog, jer sam imala želju da prekinem sa tabuima koje nam vreme nameće, a htela sam da progovorim o stvarima o kojima drugi pisci ćute. A to je dnevna politika i sam život bez uvijanja i bez vremenske distance. Htela sam da prekinem tu tradiciji da govoreći o prošlosti, govorim zapravo o sadašnjosti. Jer, ko može znati više od nas o našem vremenu? Pošto je glavni junak hram Svetog Save na Vračaru zahvaćeno je oko sto godina naše istorije s tim da je akcenat na poslednjih petnaest. Ona se podudaraju sa Hramom jer je milenijum smenio milenijum i dosta je bilo sa lažima. Imamo i pravo i obavezu da opišemo svoje vreme!
U delu pod nazivom „Skamenjena ljubav u pepelu“ Vi govorite o fenomenu ljubavi u širem smislu te reči. Ima li je danas među nama?

- Ima, ali je takođe zabluda prošlih vremena i prošlih milenijuma da ljubavi treba posvetiti ceo život i da se obavezno zbog nje mora patiti. Ne treba da patimo; ona može biti samo jedan delić našeg života koji zaslužuje tačno određeni prostor. I to uprkos činjenici da ona na izvestan način daje smisao našem postojanju. No, pre svega treba da volimo sebe na pravi način. I krajnje je vreme da se prizna kako čovek nije monogamno biće i da se treba posvetiti jednoj ljubavi celog života.
Nekad je, kako kažete, bilo u muško-ženskim odnosima romantike pre seksa. A danas?

- Romantika je neophodan začin ljubavi koji parovi treba sami da osmisle da bi im susret bio lepši. Ali, težiti romantici je besmisleno. Jer, svako biće je dužno da ostvaruje i svoj društveni život koji takođe može imati neku svoju vrstu romantike. U ovom dobu brzine je smešno težiti romantici! Ona je pripadala nekoj drugoj kulturi. Nije se samo milenijum smenio, i helenska kultura je odsvirala svoje. Menja se i planeta, ne samo ljudski rod. Moramo se prilagođavati. A ta brzina je promenila i brak i ljubav i odnos prema bližnjem...
I kuda to vodi?

- Niko to ne može znati. Mi smo ovde spavali kada je cunami harao po Aziji, a mogli smo svi da umremo. Zato se meni i sviđa ova brzina koja ne traži od nas da mislimo o sutrašnjici već da živimo danas. Zamislite, zemlja je zadrhtala. I šta da je iskočila iz ravnoteže!?! Ona može da umre isto kao i vi, isto kao i ja, i zato treba da uživamo u onome što imamo sad kakvo god da je to nešto.
Upoređujete u romanu Đinđićevo ubistvo sa Kenedijevim...

- Ceo svet je isti. Nije Amerika zemlja vanzemaljaca. I tamo su ljudi. I, ako nije rešena enigma Kenedijevog ubistva i posle 40, 50 godina... obojica su bili izuzetni vladari koji su imali suštinski kontakt sa svojim narodom.
A šta mislite o današnjim vladarima i njihovom kontaktu sa narodima?

- Cela ova knjiga nastoji da pojasni da živimo u zemlji koja ima vladare koji ne vole svoj narod. Da oni nisu vladari i carevi zato što žele da imaju krasnu zemlju nego žele da imaju krasan položaj. Nismo mi njima ni pod razno! Ima u knjizi mnogo malih događaja koji to dokazuju. Recimo, mi smo zemlja bez srednje klase a poznato je da su takve zemlje vrlo siromašne. Jednostavno, sistem je protiv čoveka. Oni ne brinu za nas a ne daju nam ni da brinemo o sebi; čak nas i sprečavaju u tome. Mi smo tvorevina vremena umesto da budemo ljudi.
I, vodi li nas Eva u raj?

- Taj naslov u stvari simbolizuje odnos političara prema nama, običnom narodu. Oni nam takve smicalice nude. Sa Evom u Raj... Obećavaju nam nemoguće stvari. Pa zbog Eve smo isterani iz raja! Dakle, ne možemo sa njom nazad. Naslov simbolizuje sve ono što se poslednjih petnaest godina radi sa nama. Možemo nasesti da je to poetičan naslov, ali kad malo razmislimo uvidimo da smo upali u ogromnu zamku.