Miro i Kolder u Galeriji „Filips“
Loši momci umetnisti
Decenijama su zajedno boksovali, razmenjivali dela i jedan od drugog pozajmljivali ideje. Sedamdeset pet godina kasnije neobično prijateljstvo između umetničkih divova apstrakcionizma, Huana Miroa i Aleksandra Koldera, i dalje ostavlja traga. Miro, proslavljeni katalonski slikar, vajar i grafičar, nije znao ni reči engleskog kada je upoznao američkog majstora za mobile (kinetičku skulpturu) u Parizu, decembra 1928.


Kako Kalder nije znao španski, oni su razgovarali na lošem francuskom. Ali fotografija sićušnog Miroa skoro zgnječenog u zagrljaju korpulentnog Koldera, izložena na izložbi u vašingtonskom „Filips kolekšnu“, predstavlja slikovito svedočanstvo velikog poštovanja i prijateljstva koje se razvilo između dvojice „loših momaka“ svetske umetničke scene ranog 20. veka.

„Bili su bliski kao srodne duše,“ kaže Miroov unuk Huan Punjet Miro (36), koji je došao na otvaranje izložbe, zajedno sa Kolderovim unukom Aleksandrom Rouerom (41). Oko sto eksponata, nastalih između dvadesetih i četrdesetih godina prošlog veka – na vrhuncu njihovog poluvekovnog prijateljstva – izloženo je u „Filipsu“ do 23. januara 2005.

Kolder je preminuo 1976. u 78. godini, ostavivši veliki broj pokretnih i statičnih skultpura, slika, litografija, igračaka i tapiserija. Miro je umro sedam godina kasnije, u 90. godini. Elizabet Tarner, jedna od kustosa izložbe „Kolder i Miro“, kaže da su dvojica umetnika „delila isti osećaj za humor, razigranost i nestašluk“, ali su često bili ironični, čak i ponizni. Sam Kolder pisao je u pismu 1968: „Arheolozi će ti reći da je u Kolderu ponešto od Miroa i da je u Mirou ponešto od Koldera“. Amerikanac je bio zapanjen Miroovom „sposobnošću za neotesanost“ dok je Katalonca čudila „ekstrovertnost i nedostatak pretenzije“ kod Amerikanca.