Radoslav Petković
Vrteo sam se ukrug

Radoslav-Vava Petković, dobitnik prestižnih književnih priznanja, pre izvesnog vremena priveden je u Centralni zatvor pod optužbom da je „zloupotrebio“ službeni položaj dok je bio direktor Zavoda za udženike i nastavna sredstva.

On je, navodno, potpisao štetne ugovore o kupovini papira za ovu uglednu izdavačku kuću.

Držan je pet dana u zatvoru „da ne bi uticao na svedoke“(!?). Javnost se, razume se, podigla na noge.

Petkovićev advokat tvrdi da nije ni bilo razloga za pritvor zato što su sva dokumenta važna za slučaj već bila u predmetu. Advokat je, takođe, izjavio da ne vidi nikakvih razloga za podizanje optužbe protiv Petkovića. Radoslav Petković je štrajkovao glađu dok je bio u zatvoru, pa mu je zdravstveno stanje, iako je pušten na slobodu, poprilično loše.

U kratkom razgovoru Petković nas je upozorio da mu nije dobro, te da mu ne zamerimo što neće moći da dugo razgovara. Na pitanje kako se osećao tokom dana provedenih u zatvoru, Petković je za „Blic“ rekao:

„Ono što je dominiralo mojim osećanjem bila je krajnja zbunjenost jer nije mi bilo jasno, a nije mi ni danas jasno, zašto sam uopšte bio u zatvoru“.
Da li će ti vaši zatvorski dani možda postati predmet vaše literature, neke priče ili romana?

- Sve što čovek, ukoliko je pisac, doživi postaje predmet njegove literature. E, sad, da li će biti direktno ili indirektno - na to pitanje ne mogu da vam odgovorim jer u ovom trenutku to ne znam. Sigurno je da su mi ti zatvorski dani veoma upečatljivo iskustvo.
Kako su se prema vama ponašali zatvorski čuvari i policajci?

- Moram reći da su bili vrlo korektni u okviru zakonskih procedura, a i u neposrednom kontaktu prema meni.
O čemu ste najviše razmišljali?

- O situaciji u kojoj sam se našao. To su stanja u kojima se čovek vrti u krug i ne može ništa pametno da smisli. Inače, puno sam čitao.
Koje naslove?

- Ono što sam zatekao u sobi. Bilo je raznih knjiga.
Na primer?

- Čitao sam Šeldona. Uviđao sam i ranije da se te stvari dosta čitaju. Pa, rekoh sebi: „Ajde da pročitam i ja. U zatvoru sam!“ A bila je tu i knjiga Meše Selimovića „Derviš i smrt“. Treba reći da je Centralni zatvor jedno užasno teško mesto. Neki pametnjaković će reći da to nije hotel. Znate, niko i ne traži da to bude hotel. Ali, oni od svega imaju samo pola sata šetnje dnevno. Nemaju ni biblioteku. I bez obzira što su u istražnom zatvoru, a ne na izdržavanju kazne, bez obzira da li će im se krivica utvrditi ili ne, imaju tek tih pola sata šetnje dnevno.