Novo izdanje knjige „Arijel“ čuvene poetese
Ponovno umiranje Silvije Plat

Što je mnogo - mnogo je, zavapila je ćerka Silvije Plat. Četrdeset godina nakon što joj je majka izvršila samoubistvo, jedna od najpoznatijih pesnikinja 20. veka još uvek izaziva nesmanjenu, gotovo nekrofilsku fascinaciju. Neumoljive analize njenog kratkog i tragičnog života ne pokazuju znake slabljenja. „Ostavite ih na miru“, kazala je Frida Hjuz misleći na svoju majku, koja se ubila 1963. u 30. godini ivota, i na oca, Teda Hjuza, koga su kritičari ocrnili jer je zbog preljube klinički depresivnu pesnikinju doveo do samoubilačkog očaja.

Za raziku od Fride, holivudski scenaristi i harvardski profesori uživaju u priči, a psihoanalitičari i akademici kopaju po Silvijinoj prošlosti. Napisano je više od stotinu biografija o ženi koja je postala feministička ikona. Zamislite samo kako sve to proživljava Frida Hjuz (44) koja se, šest godina posle očeve smrti, još uvek nalazi u tom sablasnom centru pažnje. Željna da uguši mit i napokon ostavi roditelje da počivaju u miru, napisala je predgovor obnovljenom izdanju poslednjeg toma poezije svoje majke, „Arijel“, u kome je Silvija pisala sa tako jezivom zloslutnošću: „Umiranje je umetnost, kao i sve drugo. Ja to činim izuzetno dobro.“

Frida Hjuz izjavila je za „Rojters“ da joj se ponekad učini da fascinacija nikada neće utihnuti. „Kada se stvari stišaju na neko vreme, pomislim da se zemlja nad njom smiruje i to mi daje unutrašnji mir. A onda neko ponovo počne da rovari i svaki put kao da moja majka iznova umire.“ I sama talentovana slikarka, pesnikinja i spisateljica dečijih priča, Hjuzova kaže da je čitanje „Arijel“ bio izuzetno bolan i emotivan proces „bez pojaseva za vezivanje.“ U predgovoru ona hrabro iznosi odbranu svoga oca Britanca i kaže da je u glavi promenila svetačku sliku o svojoj majci Amerikanki, „koja je imala sirov temperament i napade ljubomore. Užasnula sam se kada sam saznala da je – ne jednom, nego dva puta – uništila očev rad.“ Na kraju intervjua njena pribranost je popustila i ona se kroz plač sećala Teda Hjuza kao brižnog oca koji nikada nije imao ružnu reč za njenu majku.

Frida je odbila da gleda film „Silvija“ sa Gvinet Paltrou u glavnoj ulozi. Svoj prezir prema filmu jasno je iskazala u sopstvenoj zajedljivoj pesmi „Moja majka“ gde, između ostalog, kaže: „Oni što grickaju semenke/zabavljeni smrću moje majke/otići će kući, svaki sa svojom uspomenom o njoj/beživotnom – poput suvenira. Možda će kupiti i video kasetu“.