Studeni Studeni ili Cisto kao suza
Objavljen 1990. za Search & Enjoy u 100 komada, singl “Cisto kao suza” se izgubio u “vrtlogu rata”, kao i mnogi nasi vinili iz tog doba. Ipak, ako se ne varam, ceo tiraz je otisao i danas je jako trazen medju onima koji znaju sta su prave stvari.

Pise: Predrag Delibasic
Receno je vise puta, ali zasto ne ponoviti jos jednom: kada se sve okolnosti uzmu u obzir, nije tesko priznati da je pocetak 80-ih kod nas bio najbolji period u muzici. Pa ako ovu tvrdnju uzmemo kao cinjenicu zasto je onda kraj iste decenije bio tako los?

Osim par retkih grupa koje su uspevale da krajem 80-ih objavljuju za RTB i Jugoton, a da nisu duboko gazili u ljig(u) sve sto je valjalo ili nikad nije objavljeno kako treba, dakle na vinilu, ili je zavrsilo sa zakasnjenjem od nekoliko meseci, pa i godina za nekog od ondasnjih nezavisnih izdavaca.

Studeni Studeni su zapoceli sa radom u drugoj polovini 80-ih u Zagrebu. Detalji su, kao i obicno u mom slucaju, vrlo “magloviti”, ali gitarista Goran Kostic- Kosta je nesto pre Studenih bio u grupi Blitzkrieg (fenomenalni garazni punk bend u kojem su zapoceli i Fix- kasnije SKOL, te Aleksandar iz Machine Gun), dok je pevac Dino pekao zanat u hard core grupi Generali. Ciro (bas) i Krljo (bubanj) su najverovatnije i sami bili u nekim bendovima, ali ko ce sad sve to da pohvata.

Prica kruzi da je bend dobio ime tako sto su jednom prolazili pored zida gradilista izlepljenog plakatima. Dva plakata su reklamirala izvesni dogadjaj koji se desavao u Novembru i kako su plakati bili prelepljeni skoro jedan preko drugog reci ”Studeni Studeni” su bile u jednoj liniji, te…

Za bend sam cuo nakon njihovog nastupa na sarajevskom Poet Rock festivalu negde ’88. Po povratku sa istog osoba koja se trenutno krije iza promoterske megakorporacije Bad Music for Bad People je sa ushicenjem pricala o zagrebackom bendu koji opasno przi i svira cak obradu “I Wanna be Your Man”. Jedva sam cekao da cujem te purgere!

Elem, dan za bliski susret sa Studenima je dosao u maju 1989. Nakon silnih peripetija sa kolima, mala ali odabrana ekipa fanatika obrela se u basti SKC-a, gde smo uz pivo ubijali vreme do pocetka finalne veceri POK-a (Palilulska Olimpijada Kulture). A onda smo se uputili ka Akademiji, gde je prava zabava tek trebala da zapocne.

Ne secam se vise ni kako, ali jednostavno smo se upoznali sa ekipom iz benda jos za vreme probe, tu se zadesila i jedna izuzetno ljubazna gospodja iz POK-a (retkost kod nasih organizatora) koja je sredila da besplatno udjemo, svi smo bili super raspolozeni i alcohol je cudnom igrom slucaja narednih nekoliko sati zavrsavao u nasim rukama bez prestanka.

Momci iz benda su bili super, mada je u picu prednjacio bubnjar Krljo. Svirka je bila fenomenalna, ukljucujuci i odlicnu obradu “Up Front” Wipersa. Nakon koncerta se nastavilo sa picem ispred kluba i zezanjem sa bendom (tj. bendovima, posto su tu bili i decki iz Sin Albert). Najinteresantiji dogadjaj se desio kad je pevac Studenih Dino rafaljnom paljbom izgovorio recenziju nedavno odrzanog koncerta Nomeansno u Ljubljani. Bez zastoja, bez gre{ke.

Ali, posto je ovde rec o singlu, da ga se i dotaknemo. Objavljen 1990. za Search & Enjoy u 100 komada, singl se izgubio u “vrtlogu rata”, kao i mnogi nasi vinili iz tog doba. Ipak, ako se ne varam, ceo tiraz je otisao i danas je jako trazen medju onima koji znaju sta su prave stvari. Jedina zamerka singlu je rezanje- verovatno jedan od nasih najgorih rezova ikad, ali Jugoton je tada uglavnom ionako katastrofalno rezao. Par ljudi koji su culi originalne snimke mi je reklo da to ne moze ni da se uporedi sa finalnim rezom singla.

Pesama ima pet, nijedna nije losa, rokenrol je to kakav nije cesto dosao iz nasih krajeva, mada, valjda vec znate za bend. Ako ne znate, obrazujte se cim pre!