Love, Peace, Space!

ponedeljak, 12. jul 2004.
Gost: Zoran Janjetov, novosadski Moebius Autor: Ivan Tobić

Ako kojim slučajem u neki od internet pretraživača ukucate ime Zorana Janjetova, dobićete rezultat od nađenih čak 1470 sajtova. Nakon najpsihodeličnijeg domaćeg stripa svih vremena Bernarda Panasonika, Janjetov se oprobava na francuskom tržištu, te postaje kultna figura evropskog stripa. Izdavačka kuća Les Humanoides Associes 1997. godine objavljuje njegov prvi album na francuskom tržištu, što momentalno postaje jedan od najprodavanijih strip albuma godine.




Sarađuje sa legendarnim Moebiusom i Jodorowskim, dok najžudnijim bojenjem stripove finišira Fred Beltan. Bez obzira na svetsku slavu Janjetov ostaje veran najstripovskijem srpskom gradu, Novom Sadu.



Novembra ove godine, Bernard Panasonik je doživeo svoj reprint, pojavivši se na ovdašnjem trzistu po prvi put kao celokupna zbirka koju su ovdašnji čitaoci nekada imali priliku da čitaju u nekadašnjem rok magazinu Ritam.



Bernard Panasonik je kombinovao nadrealne psihodelične priče sa uticajima elektronske muzike. Kako ti sve to deluje desetak godina kasnije kada se tehno kultura bazira najviše na formi, a manje na sadržini?



Zoran Janjetov: Tehno kultura je prestala da bude zanimljiva sredinom devedesetih, kad se previše raširila i profanisala. Srećom, neke njene grane su evoluirale u nove oblike, pa još uvek ima interesantnih stvari, što će šira publika, naravno, prihvatiti prekasno, kao i obično. Kroz Panasonika sam uvek tražio kontakt s ljudima koji žele da misle unapred.



Pošto je forma nosilac sadržine, uvek su me privlačile stvari koje su po formi dovoljno jake da mi obrate pažnju na sadržinu, a ne obrnuto. Panasonik je i po formi i po sadržini uvek bio nedovoljno definisan i potpuno otvoren, pa ga vreme za koje je vezan ipak nije progutalo. I danas se čudim odakle sam izvlačio toliku količinu blesavosti... I još nešto bi valjalo pomenuti: Love, Peace, Space!



Kako je sarađivati sa jednim Moebiusom i Jodorowskim?



Zoran Janjetov: S normalnim svetom strahovito je jednostavno sarađivati. S Moebiusom zapravo i ne sarađujem, samo sam nastavio njegovu seriju, a sa Jodorowskim je čista pesma. On je jedno brižno i anđeosko biće, koje ima neograničeno poverenje u ljude za koje piše. Saradnja se zapravo svodi na to da on napiše scenario, a ja nacrtam strip... bez ikakvih dodatnih opterećenja, komentara i zahteva.



U kojim tiražima su štampani tvoji stripovi?



Zoran Janjetov: Nisam baš od početka pratio poslovni deo cele priče, ali, posle skoro 17 godina saradnje sa Humanoidima, početni tiraži mojih albuma kreću se između 50 i 60 hiljada primeraka, što se proda za par meseci, pa se doštampava. Tiraži van Francuske su manji, ali pristojni: Amerika 10 000, Nemačka 8000... Albumi izlaze u svim zapadnoevropskim zemljama, čak i u Poljskoj, a uskoro kreću u Koreji i Tajvanu!



Kakvo je stanje u francuskom stripu?



Zoran Janjetov: Meni izgleda sasvim moćno i zdravo. U odnosu na ostatak Evrope, totalno čudo! Knjižare su pune božanstvenih albuma, da se čovek izgubi...