Izbor nije lakSavo POPOVIĆ 12.07.2004, 19:21:22

PROF. dr Miodrag Jovanović, istoričar umetnosti se još na početku svoje karijere, kao asistent Dejana Medakovića opredelio za 18. i 19. vek. Ali, bavi se i 20. vekom, pa za sebe voli da kaže, kako napominje, da je istoričar umetnosti “opšte prakse”. Tvrdi da su najbolji lekari opšte prakse jer sve moraju da znaju. Ogromno znanje i “dijagnostička” nepristrasnost i jesu bili potrebni da bi se sazdalo delo “Sto dela srpske umetnosti”, knjiga kakvu evropske zemlje imaju od 18. i 19. veka. Antologiju, kako je neki stručnjaci nazivaju, hvaleći i njen stil.
Koliko ste pripremali ovo delo?
- Dozvolite mi da odgovorim kao naši profesori u vreme samoupravljanja kad su ih pitali koliko treba propisati profesoru da spremi čas: “Ja to spremam već 40 godina”. Kad kažem da smo radili oko dve godine na knjizi, treba podrazumevati da to nije bilo samo pisanje, već niz priprema korektura, prevodi na engleski, ilustracije...
Sigurno ste imali dileme šta uvrstiti, šta odbaciti. Recimo, u knjizi nema Bogorodice LJeviške?
- Ako stavite Gračanicu onda skoro istu priču morate ispričati i za Bogorodicu LJevišku i tako se ponegde selekcija sama nametnula. Čuo sam mnoge zamerke zašto je nešto uvršteno, odnosno zašto je izostavljeno. Verujte nije bilo lako opredeljivati se. Ali, ovo nije antologija kako su je neki nazvali. Antologija podrazumeva izbor najboljeg, najreprezentativnijeg, najlepšeg i onda se stiže do onog što se zove remek-delima.
Ne. Ipak sam se trudio da se iz ovog pročita i tok istorije umetnosti kod Srba. Trebalo je paziti da se nešto ne ponovi jer imate četiri romantičara, pet impresionista.
Da li je u tome razlog što ste odabrali ne baš karakteristično Šerbanovo delo?
- Dobro ste to osetili. Mada sam se čuvao subjektivnog pristupa nisam mogao a da se ne odlučim za Šerbanov portret Lazara Trifunovića. Trifunović je bio moj prijatelj, sjajan čovek i naučnik koji je umro u punoj snazi. Tu sam sebi dozvolio da budem subjektivan.
Nije li, međutim, umesto mozaičke predstave kralja Petra prvog na Oplencu moglo biti neko značajnije delo? Arhitektu Zlokovića niste uvrstili u “Sto dela...”, a njegova Dečija klinika je u svim repernim arhitektonskim enciklopedijama.
- Možda sam subjektivan kada je Oplenac u pitanju. To je veličanstven spomenik i arhitekture i zidnog slikarstva - mozaika. Smišljali su ga najbolji vizantolozi i istoričari umetnosti Srbije, najbolji ruski emigranti - istoričari i arhitekte. Mozaici su rađeni od venecijanskog stakla u jednoj berlinskoj firmi i od toga je napravljena potpuno nova celina. To je i grobnica srpskih vladara. To sve zajedno uzbuđuje i ne slažem se sa onim ocenama koje to karakterišu kao kič. Prihvatam zamerku za Zlokovića, ali ušla je Korunovićeva pošta.
Gde ste se najviše kolebali?
- Ja sam više vezan za 18. i 19. vek. Tu je pretila opasnost da budem pristrasan.
Možete li pomenuti i neko konkretno ime?
- Moderno srpsko slikarstvo bez Milana Konjovića je nezamislivo. Milan Konjović je bio u koncentracionom logoru Osnabrik gde je bio i moj otac. Konjović je 1942. u trenutku ljudske slabosti, kažu psiholozi, odlučio da se opredeli kao Mađar i on je pušten. Moj otac i mnogi drugi jugoslovenski oficiri su u logoru ostavili svoje kosti. Subjektivno - izostavio bih ga. Objektivno, to nije bilo moguće.