Andrej Tarkovski


*Ko ste Vi?

Ne znam. Mislim da je to za svakoga od nas upravo ono što je najteže da znamo. Mnogo lakše rasuđujemo o drugima. Međutim, o sebi znamo vrlo malo. Nemoguće nam je da u potpunosti analiziramo unutrašnje tkanje čovjeka.

* Ruski reditelj i scenarista (Zavrožje. 4. april 1952 - Pariz, 29. decembar 1986.). Sin pesnika Arsenija Tarkovskog. Kao dečak zanimao se muzikom, potom slikarstvom. Izbačen sa studija ori-jentalistike, odlazi na naučnu ekspediciju u Sibir. Po povratku upisuje režiju na visokoj filmskoj školi VGIK u Moskvi (u klasi M. I. Romma). Onde upoznaje A. S. Mihalkova - Končalovskog, koscenarista svoga diplomskoga kratkometražnog filma VALjAK I VIOLINA koji će sarađivati i na njegova prva dva profesionalna filma. Već prvim celovečernjim igranim filmom IVANOVO DETINjSTVO (1962). vizuelno atraktivnom. lirskom ali ne i sentimentalnom pričom o doživljajima i snovima jednog dečaka za vreme drugog svetskog rata, svraća pažnju i svetske javnosti kao predstavnik "novog talasa" sovjetskog filma (Zlatni lav za debitantsko ostvarenje u Veneciji). Nakon toga montažno "razlomljenog" dela (pod izrazitijim uticajem sovjetske montažne škole) sledi film epske širte u kome preovladavaju dugi kadrovi: ANDREJ RUBLjOV (1966). prvi put javno prikazan na festivalu u Kanu 1969. gde osvaja nagradu Tipresci; ta slika srednjovekovne Rusije, kroz biografiju ikonopisca Rubljova koji se u nemogućnosti da se odupre zlu zavetovao na ćutanje. vrlo je složene strukture puna simvola kao i poetičnih i naturalističkih prizora (s posebno zapamtljivom završnom sekvencom u boji). Nakon uspele ekranizacije romana S. Lema SOLARIS (1972.. specijalna nagrada žirija u Kanu), Tarkovski realizuje OGLEDALO 1974. vrlo složeno delo o istoriji jedne ruske porodice kojoj se na način toka svesti smenjuju razne vremenske slike uz elaboriranu upotrebu crno-belih sekvenci i onih u boji. jedan od autentičnih iskaza autorove intime u modernom filmu. Nakon STLLKER-a (1980.) o fantastičnom odlasku u imagiranu "zonu". s višeznačnom simbolikom koja sugeriše da samo odabrani "vide put", Tarkovski odlazi u inostranstvo. U Italiji snima NOSTALGIJU (1983.) o (ne)snalaženju Rusa (O. I. Jankovski) izvan domovine, a u Švedskoj - već teško bolestan od raka - ŽRTVOPRINOŠENjE (1986. specijalna nagrada u Kanu). svoj film - oporuku s prevladavajućim dugim kadrovima o postnuklearnom svetu u kojem se čovek (E.Jozefson) žrtvuje za čovečanstvo.

"Prvi film Tarkovskog delovao je na mene kao čudo. Neočekivano sam se našao na pragu sobe od koje mi. do tog vremena. nisu davalu ključeve. Tamo. gde sam ja davno želeo da stignem. Tarkovski se osećao slobodno i sigurno. Našao se čovek koji je umeo da izrazi ono što sam ja uvek želeo. ali nisam uspevao - to me je ohrabrilo i inspirisalo. Tarkovski je veliki majstor filma. tvorac novog organskog filmskog jezika u kome se život predstavlja kao ogledalo. kao san".

Ingmar Bergman