Čarobnica istorije
Aleksandar GATALICA 18.06.2004, 18:33:11

"POLAKO nazirem obličje svoje smrti", ovo je prva rečenica koju je svome Hadrijanu uspela da pripiše Margerit Jursenar, nagoveštavajući da će u tim Cezarovim rečima tajnu kriti i ukupni "Hadrijanovi memoari". Ovo jedinstveno delo zamišljeno je kao niz pisama koje car Hadrijan piše svom nasledniku na rimskom tronu Marku Aureliju, i u njemu su obrađene velike teme: vladavina, uspenje i prolaznost slave, ali iznad svega - smrt. Roman, koji se u sredu štampa u Ediciji "Novosti", objavljen je 1951. godine i domah je postao jedna od klasičnih knjiga 20. veka. Najpre stoga što je u isto vreme bio i istorijski roman i pesma u prozi, na mahove čista poezija, kako su govorili mnogi.
A ti mnogi nalazili su da je spisateljica saznala suviše, rekla premnogo za nekog ko se samo sa istorijskih izvora obaveštavao o caru Hadrijanu i njegovom veku. Nejednom se u francuskoj štampi toga doba, a i kasnije - napola u šali, napola ozbiljno - spominjala mogućnost da je Jursenarova bila veštica ili proročica, toliko je Hadrijan u njenim memoarima bio živ. Ko je zapravo bila ta spisateljica koja je oživela Hadrijana?

Kao i mnogi drugi pisci, i Margerit Juresenar je do "Hadrijanovih memoara" bila jedna od mnogih spisateljica francuskog jezika. Rodila se u Briselu kao Flamankinja. Pravo ime joj je bilo Margerita de Krajankur. Tek kada je u adolescentskom dobu počela da objavljuje prve pesme, smislila je umetničko ime Jursenar, koje je zapravo bilo anagram njenog pravog prezimena. Do 1951. Margerit Jursenar je objavila "Aleksis ili rasprava o zaludnoj borbi" (1929), roman "Kovanje sna" (1934), i zbirku pesama "Strasti" (1936). U osvit Drugog svetskog rata Jursenarova upoznaje Amerikanku Grejs Frik koja joj postaje životna saputnica i prevodilac njenih dela na engleski tokom mnogih godina.

Pre književne slave Margerit Jursenar tako stiže slava javno proklamovane i obeležene lezbijke. Bilo je to vreme kada seksualne slobode niti revolucije, nisu bile ni na vidiku i kada Jursenarova i Frikova imaju mnogo problema, čak i u, tada još puritanskoj Americi. U više navrata pokušavaju da kupe kuću, ali prodavci odustaju da im je prodaju čim saznaju ko su zapravo kupci. Na nekoliko privremenih adresa ljubavnice se zadržavaju tek kratko, jer urnebesna buka "poštenih građana" pod njihovim prozorima ne da im da zaspe ni danju ni noću. Najzad se smiruju i trajnije nastanjuju na obali jezera Mejn.

Iako nikad nije otvoreno proklamovala svoju homoseksualnost, Margerit Jursenar postaje gej i lezbijska ikona i to mesto nesumnjivo drži do danas. Praktično u svim knjigama ove prve članice Francuske akademije nauka, reč je o homoerotizmu. Nekad je to diskretni prikaz mladog čoveka koji napušta porodicu zbog svojih stvarnih sklonosti, drugi put su to stihovi bazirani na antičkim motivima, treći put u pitanju su, kao u "Hadrijanovim memoarima" široko oslikani istorijski pokreti na čijem se naličju ponovo prepoznaje homoseksualizam.

Ipak, Margerit Jursenar nikad ne bi postala najslavnija spisateljica francuskog jezika da je samo ostala uzor oslobođenih homoseksualaca. U prvoj kući koju je kupila sa svojom ljubavnicom, godine 1930, u Americi otpočinje ova spisateljica pisanje romana "Hadrijanovi memoari". Gotovo dvadeset godina prerađuje i dopunjuje materijal, da bi roman najzad ugledao prve kopije na francuskom 1951. godine. Naredne godine sledi nagrada Francuske akademije nauka. Potom dolaze i mnoge druge počasti: članstvo u Belgijskoj akademiji nauka (1970), orden Legije časti (1971), Gran pri Francuske akademije nauka (1974) i najzad članstvo u ovoj instituciji (1980). Margerit Jursenar postaje prva žena član Francuske akademije nauka i tako prva besmrtnica među besmrtnicima.

Bilo je u tome neke pravde. Ona koja se čitavog života ćutljivo i diskretno zalagala za prava homoseksualaca, postala je prvi akademik ili akademkinja, kako god nekome izgledao ovaj izraz. U obrazloženju odluke Akademije stajalo je: "Posmatrajući svet, čiji su centar predstavljali muškarci, gospođa Jursenar bila je u stanju da analizira problematiku moći i marginalizacije."

A gospođa akademik Jursenar učinila je i mnogo više. Posmatrajući moć i marginalizaciju kao razdvajanje osećanja i fizičke žudnje, Jursenarova je postala uzor za mnoge frrancuske književnice od Natali Berne do današnjih dana. Projektujući sebe u muške homoseksualne junake, njoj je takođe postalo moguće da istraži prirodu i granice muževnosti i ženstvenosti, na prividno objektivan način, najčešće se koristeći naracijom u prvom licu. Kao rezultat stoji literatura, politički i socijalno najčešće sporna koja je, međutim, književnost najvišeg ranga.

KAO DOSTOJEVSKI
- NAJVIŠE cenim Margerit Jursenar. Svi ostali: Dostojevski, DŽojs i drugi dolaze posle nje. "Hadrijanovi memoari" su za mene u istom rangu kao i Biblija - kaže Eva Ras, književnica. - Kao klinac gutao sam sve. "Hadrijanovi memoari" su knjiga koja mi je jedno vreme objašnjavala sve i za mene nema ničeg što je bolje i pametnije napisano - dodaje Bogdan Tanjević, košarkaški trener.
- Kada sam, po ko zna koji put, otvorila knjigu Margerit Jursenar "Hadrijanovi memoari" i pročitala jedno od njegovih pisama, shvatila sam da će knez Mihailo Obrenović, naš srpski knez u romanu "Bezdno", progovoriti - kaže Svetlana Velmar-Janković, književnica.