Prijatelju, nemam mira.
Kopnim, bez vode da se napojim.
Svaki trzaj postojanja mog me dira,
a ne osjećam da postojim.
Breme spušta se pa se diže,
na plećima sve je teže.
Neka čudna sudba mene stiže,
neobična mene bol sad veže.
I tko sam, patnik ili ratnik?
Izbijen, ubijen il uzmak'o?
Ginem, samoću da dostignem,
da nadiđem ovaj pak'o.
Obraćam ti se, tražim smis'o
negdje u dubini sebe.
I ja sam nekad tako dis'o,
no vlastiti me dah sad zebe.
Prijatelju, budi tu!
Trzajima bića svog se borim.
Da ne prepustim se ovom zlu,
da u svitaju jada ne pregorim.
