smotani
ponedjeljak, 11.06.2012.
cvjetni i sretni :)
 Kontrola je dobro prošla, i, odmah nakon nje, sa poprilično opreza, krenuo sam limenim ljubimcem prvo u nabavku, a onda i na viksu... srećom, nema puno „gradske“ vožnje pa je i vožnja protekla, donekle, bezbolno  ...sada je vrijeme za sve veće opterećenje ruke i polagani ali cjelovit oporavak... iako, kako mi sada sve izgleda, to će proći brže nego sam mislio....  Moj cvjetni raj sve više mi uzima dah, naročito jutrom, kad, pomalo pospan, izletim na terasu i pokušavam uloviti prve zrake sunca ili oblaka – ovisno što nam je g. Vakula priredio....  Zimnica se polako počinje spremati.... kako me kelj ove godine ugodno iznenadio, već sam i jednu rundu spremio u led...   Grašak već dobrano berem... a u strahu od lanjske lošije godine.. posadio sam još jednu rundu... juhu.... ako rodi ko prva bit će riži bižija a i ostalih izvedenica na pretek   Tikvice, ipak, vape za suncem... no, iako stidljivo, rastu.... mislim da će opet, odjednom, biti ih... i za roštilj....   A paradajzići, polako, ali sigurno rastu.... ne pamtim da sam u ovo doba imao toliko plodova... doduše, ove mi godine malo „kaskaju“ oni mali, pikoline...ali, idu i oni.... polako, ali sigurrno....   Zelje, kao niti jedne godine, čvrsto, nabijeno... još neka malo naraste i bit će to prave salate koje neopisivo volim...ali i krpica sa zeljem....   Paprike, u cvjetnom zanosupPolako hvataju zalet....   Dok se patlidžani, čini mi se, još uvijek srame moje prisutnosti....  Mahune su procvjetale   A grah, šepuri se kao „najjači“ među jednakima....  Jabuke, ponosno daju do znanja da se nisam prevario kada sam rekao da će ih ove godine biti... i za ptičice... i za mene....  Nekako slutim da će ljetni meni biti... štrudla od jabuka, bućnica ( ili, tikvenjača kako ju ja od milja znam nazvati) čemu se, svakako, veselim  Kako god, zabavno je dane provoditi u ovom miru... iako sa puno dogodovština i „bliskih susreta“... (o kojima imam nekaj za reć,ali ne danas.... jer od nekih se još „oporavljam“ a od nekih sam se zamislio.... pozitivno, dakako ) uživati u nenadanoj situaciji...i, ništa, baš ništa, ma kako se sve složilo, ma kako neki to žele i nastoje, neće mi pokvariti ove gušte... ali i vrijeme za punjenje baterija i opuštanje pred nove izazove... koji će, čini mi se, doći prebrzo... I konačno, vremena za malo slaganje slikica i jedan video... |
- 21:14 - Komentari (23) - Isprintaj - #
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
O blogu
Kada sam se prestao okretati Koraci su postali laki... Nisam prestao misliti... Niti želim zaboraviti.... Samo.... želim živjeti.... Neka niko ne dira u naš mali dio svemira....   kavu/e molim:) Vas je bilo... Od drage Mirjam... Kada Vas neko podari svojim strpljivo prikupljanim raznim dijelovima jedne cjeline, kada u njemu probudite želju da umjesto u svom domu ovdje ostavi svoj trag začinjen tim predivnim snažnim mislima ali i nečim iskreno toplim, ljudskim, prijateljskim... kada Vam uz taj komentar još doda „... prisjetih se i potražih nešto....što sam spremala za post........i nisam stigla.... a, evo, neka je tu.....kod dragog odmotanoga smote.....našega Kikija.....;-)“- tada Vam je srce, ma koliko „bolesno“ veliko da primi svu tu prijateljsku ljubav....a opet... tako malo i neiskusno da istom snagom to širi dalje... tada, možda postajem „nemoćan“ ali...postajem i odlučan..... slijedit ću draga Mirjam, i ne samo ove, tvoje predivne misli, citate koje tako brižno prikupljaš i podsjećaš nas na njih – kao i na ovaj na koji sam gotovo zaboravio a kojeg iskreno želim živjeti, biti dio tog predivnog zapisa..... Otvoren si za sreću svoje obitelji, za sreću svojih znanaca i prijatelja. Oni trebaju tebe, tvoju dobrotu, tvoj osmijeh, tvoje srce. Ako si sebičnjak i misliš jedino na sebe, zapravo si suvišan i samo na teret drugima, a možda i sebi samomu. Nemoguće je da sebičnjak bude sretan. /Phil Bosmans/ /hvala Mirjam/ Khevenhiller (mojoj majci) Nigdar ni tak bilo da ni nekak bilo. pak ni vezda ne bu da nam nekak ne bu. Kajti: kak bi bilo da ne bi nekak bilo, kaj je bilo, a je ne, kaj neje nikak bilo. Tak i vezda bude da nekak ne bude, kakti biti bude bilo da bi biti bilo. Ar nigdar ni bilo da ni nišće bilo, pak nigdar ni ne bu da niščega ne bu. kak je tak je, tak je navek bilo, kak bu tak bu, a bu vre nekak kak bu! Kajti nemre biti i nemre se zgoditi, da kmet ne bi trebal na tlaku hoditi. Nigdar još ni bilo, pak nigdar nemre biti, da kmet neje moral na vojščinu iti. Kajgod kadgod bilo, opet je tak bilo, kak je bilo, tak je i tak bude bilo. Kak je navek bilo, navek tak mora biti, da muž mora iti festunge graditi, bedeme kopati i morta nositi, z repom podvinutim kakti kusa biti. Kmet nezna zakaj tak baš mora biti da su kmeti gladni, a tabornjiki siti. Ar nigdar ni tak bilo da ni nam tak bilo, pak nigdar ni ne bu da kmet gladen ne bu, kajti nigdar ne bu na zemlji ni na nebu, pri koncu pak Turčin potukel nas se bu. A kmetu je se jeno jel krepa totu, tam il v katedrale v Zagrebu, gde drugog spomenka na grebu mu ne bu neg pesji brabonjek na bogečkem grebu. ( Miroslav Krleža ) ..... i... meni..... |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||