smotani
nedjelja, 21.08.2011.
prođe godišnji....
Prošlo je tjedan dana – i brzo i ne.... toliko sam toga u ovih tjedan dana proživio da imam osjećaj..... Smotani, predugo si odmarao....i paučina se na lesi napravila...  Uz nove, nepozante, očinske obveze, uspio sam srediti živicu, pokositi i livadu i mislim da će me sada „moja“ kravica spominjati.... nemam pojma kaj bu jela na putu do ispaše   Na žalost, od četiri utvrđena ljubimca, jedna je, nadam se i vjerujem, završila u dobrim rukama.... jučer ujutro, kod postrojavanja za doručak falila je mala ljepotica.... Beti...   iako plaha, iako me držala na pristojnoj udaljenosti, jako mi nedostaje...ali i njenoj braći i sekama (ne pitajte me ko je ko, nemam pojma)...jer, došli su je tražiti na sam prag kuće... mislim da strah od tate popušta i da se, sve više kužimo... moja, preostala, tri praščića, lijepo napreduju   Počeli smo se i uređivati, prati...malo sunčanja za lijepu boju  Prva šetnja Smotanog jr. sa tatom.....   Malo smo se igrali skrivača   Ovaj mali vražićak mi je srcu, jače nego ostali, priraso.. ( a obećao sam da neću raditi razliku među djecom...joojjjj)  no, njegove nepodopštine su me, doista, podsjetile na mene...prvo se vješto provlačio  A onda je izvirio....I guza je prevagnula ... opal je ko kruškica.... i dok sam mu pomogao izaći, uslijedio je drugi „šok“... mališa je, ni pet ni šest, izvalio se na leđa i...mazi me.... malo sam ga pogladio a onda sam čuo i osjetio ono što mace rade kad su najzadovoljnije...pa kaj tak mali to može delat? Preo je kao prava maca a ja sam uživao ko puran....a onda....lovi meeee   ostale dvije mace su nas gledale, pomalo ljubomorne na njega, ali, one su, ipak, malo opreznije....  žele prvo dobro proučiti mene kao takvoga...no, ne sumnjajte, svi me već opsjedaju i stalno mi se motaju pod nogama..... ali, ima jedna predobra vijest.... danas sam, iz daljine, vidio mamu.... polako je sve obišla, pronašla mališane (iako sam ih ja preselio i napravio im malu „kučicu“) , provela je neko vrijeme s njima dok sam joj ja priredio klopu..... izgleda doista iscrpljeno.... popapala je, mrnjauknula nekoliko puta...a ja sam, dosta odrješito, doviknuo...večeras se pojavi doma!! Ja moram delat a ti decu čuvaj prek tjedna! Ostavio sam i kontrolora...   Naravno da sam mališanima ostavio dosta vode, razrijeđenog mlijeka, malo zdrobljenih žganaca ( i ja sam to jel ko klinac i nisam loše ispal  ) a i mami sam ostavio malo pojačanu hranu da se što prije oporavi..... ah žene...kako me testirala ovih dana....A ja.. ja sam opet imao priliku vidjeti nešto poučno....nakon punoglavaca opet sam ulovil žabu u drugoj bačvi.... zna ona da ja ne klopam žablje krake, zato je ostavila podmladak  Pa sam, onako voajerski, pratio parenje Buba mara – i, samo da znate, proučio sam sve na netu i mogu očekivati puuunooo malih bubamara   Jučer smo, konačno, imali oproštajno druženje... uskoro ćemo svaki na svoju stranu i dogovor je bio ovaj rastanak obilježiti (ma ko da nama treba razloga za druženje)... skupili smo se svi...čak i naše porodilje i svi, naravno, s obiteljima.... i mali me kumić počastio svojim prisustvom.... pišulinac raste ... uživao sam u njegovom društvu, igri, puzanju ili nečem sličnom, ali i presvlačenju pelena – morao sam provjeriti jesam li zaboravio.... ( uf, sreća da macama ne trebam mijenjati pelene)  Kako nas je bilo poprilično organizirali smo i naše „susrete“ – bilo je tu, na brzinu smišljenih igara, povlačenja konopa – koje, ovdje bar smijem prigovoriti, nije bilo pošteno! Pa je li pošteno da žene povlače protiv nas? Nije, i ja kažem...... zato je i nepošteno da su one pobijedile ( dečki, lepo sam reko, više gemišta) no, kako god, koliko god letova i padova bilo, sve je prošlo bez većih ozljeda ..ali, pao je i dogovor – mi nećemo čekati dvadeset i više godina za obnoviti ove susrete (iako nisu Jadranski) – oni postaju tradicionalni sa istim igrama svake godine .. .dobro, već su poneki klinci kolegica smislili nove igre, ali, vijeće mudraca će odlučiti pristajemo li na to ili ne...  Sve u svemu, jedan od najkraćih godišnjih u mom radnom vijeku ( ne računajući ratne godine kada ga nisam niti imao) ali, jedan od onih koje ću pamtiti po mnogim lijepim trenucima...  Sutra.... sve ispočetka.... do slijedećeg vikenda, nekog drugog godišnjeg... dogodine.....  |
- 18:50 - Komentari (34) - Isprintaj - #
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
O blogu
Kada sam se prestao okretati Koraci su postali laki... Nisam prestao misliti... Niti želim zaboraviti.... Samo.... želim živjeti.... Neka niko ne dira u naš mali dio svemira....   kavu/e molim:) Vas je bilo... Od drage Mirjam... Kada Vas neko podari svojim strpljivo prikupljanim raznim dijelovima jedne cjeline, kada u njemu probudite želju da umjesto u svom domu ovdje ostavi svoj trag začinjen tim predivnim snažnim mislima ali i nečim iskreno toplim, ljudskim, prijateljskim... kada Vam uz taj komentar još doda „... prisjetih se i potražih nešto....što sam spremala za post........i nisam stigla.... a, evo, neka je tu.....kod dragog odmotanoga smote.....našega Kikija.....;-)“- tada Vam je srce, ma koliko „bolesno“ veliko da primi svu tu prijateljsku ljubav....a opet... tako malo i neiskusno da istom snagom to širi dalje... tada, možda postajem „nemoćan“ ali...postajem i odlučan..... slijedit ću draga Mirjam, i ne samo ove, tvoje predivne misli, citate koje tako brižno prikupljaš i podsjećaš nas na njih – kao i na ovaj na koji sam gotovo zaboravio a kojeg iskreno želim živjeti, biti dio tog predivnog zapisa..... Otvoren si za sreću svoje obitelji, za sreću svojih znanaca i prijatelja. Oni trebaju tebe, tvoju dobrotu, tvoj osmijeh, tvoje srce. Ako si sebičnjak i misliš jedino na sebe, zapravo si suvišan i samo na teret drugima, a možda i sebi samomu. Nemoguće je da sebičnjak bude sretan. /Phil Bosmans/ /hvala Mirjam/ Khevenhiller (mojoj majci) Nigdar ni tak bilo da ni nekak bilo. pak ni vezda ne bu da nam nekak ne bu. Kajti: kak bi bilo da ne bi nekak bilo, kaj je bilo, a je ne, kaj neje nikak bilo. Tak i vezda bude da nekak ne bude, kakti biti bude bilo da bi biti bilo. Ar nigdar ni bilo da ni nišće bilo, pak nigdar ni ne bu da niščega ne bu. kak je tak je, tak je navek bilo, kak bu tak bu, a bu vre nekak kak bu! Kajti nemre biti i nemre se zgoditi, da kmet ne bi trebal na tlaku hoditi. Nigdar još ni bilo, pak nigdar nemre biti, da kmet neje moral na vojščinu iti. Kajgod kadgod bilo, opet je tak bilo, kak je bilo, tak je i tak bude bilo. Kak je navek bilo, navek tak mora biti, da muž mora iti festunge graditi, bedeme kopati i morta nositi, z repom podvinutim kakti kusa biti. Kmet nezna zakaj tak baš mora biti da su kmeti gladni, a tabornjiki siti. Ar nigdar ni tak bilo da ni nam tak bilo, pak nigdar ni ne bu da kmet gladen ne bu, kajti nigdar ne bu na zemlji ni na nebu, pri koncu pak Turčin potukel nas se bu. A kmetu je se jeno jel krepa totu, tam il v katedrale v Zagrebu, gde drugog spomenka na grebu mu ne bu neg pesji brabonjek na bogečkem grebu. ( Miroslav Krleža ) ..... i... meni..... |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||