smotani
srijeda, 17.08.2011.
Moj "čopor" :)
|
Dani na godišnjem polako, ali sigurno, bježe.... Nakon jurišničkog pohoda kumice, kumova i još nekih prijatelja dan je proletio baš kao i ovaj skakavac koji me opsjedao neko vrijeme i nikako da mi se makne s puta  Nakon uspješnog roštilja, pečene kuruze, palo je malo brčkanje u bazenu, malo nogometa nas odraslih, ali i lijepe pjesme koja me podsjetila na, ne tako davna, druženja. Danas, iako je to rjeđe, ipak uspijevamo opustiti se, prepustiti lijepome i nahraniti dušu. Doduše, nedostaju neki prijatelji, ali, možda jednom....ko zna, okupimo se opet u starom čoporu..... Noći punog mjeseca izmame me svaku večer gledati te igre sjena i uvijek vidim neke nemani vani u obliku brezinih grana, neošišane živice.....no, sinoć sam hrabro kročio na terasu i gledao te „nemani“.....pogled mi se zadržao na livadi od koje me dijeli tek prirodna živica ... i kao da sam vidio neke sjene u pokretu...pratio sam ih pogledom i pomislio kako imam bujnu maštu...a kako je bilo, doista, svijetlo, vidio sam te sjene i u susjedovom kukuruzu...par trenutaka nakon toga začuli su se čudni prasci ( nisu od puške), lupe lonaca (ili slično) i strašna galama.....da li sam se uplašio? Neeeee..već sam bio pod plahtom u krevetu....jutros sam saznao da su veprići napravili malo reda u kuruzi ... dakle, doista sam nešto vidio.... No, kako ne bi bilo zabune, odlučio sam živicu malo pošišati... i napraviti malo bolji pogled....   A dok sam šišao...čuo sam neki tanki, nježni zvuk...okrenem se lijevo, desno... pogledam gore.....   Dakle, u sekundi je, ne plašeći me se, ovo malo stvorenje bilo tik uz moju nogu...iskreno, ne izgleda mi baš najbolje..... tek tada sam ugledao drugu  treća je prozujala ko da ima feferon vriti....zbrisala je pored mene i ugnjezdila se na zavidnom mjestu   Shvatio sam da je „moja“ maca o kojoj sam već govorio, postala majka i da je male ostavila u mojoj blizini....valjda misli da budem dobar tata, ko zna....  .Kako su od mene te male spodobe stvarale bedaka jer nikako nisam otkrio otkuda dolaze a još manje koliko ih je, odlučio sam se malo pozabaviti njima...sakrio sam se i virio kroz prozor ko neki voajer....aha...imam vas..... Mislim da ih je pet ili šest ili me i dalje motaju....ali, otkrit ću ovih dana...jedino, mamu im još nisam vidio pa sam se malo zabrinuo......   Ipak, ovaj mali čopor draži mi je od onog noćašnjeg...   I dok sam ih tako vrebao, otkrio sam da ću i žabe uskoro imati oko kuće – bačva s kišnicom ima nekoliko generacija punoglavaca   A da bi i krtice, uskoro, mogle i glavu proviriti osim što mi ostavljaju neponovljive skulpture, mogle bi   Sve u svemu, uz predivno vrijeme, uz malo odmora i hlađenja u bazenu, uz male radove oko kuće, vrijeme provodim u brzom regeneriranju sivih stanica....jer, pola je godišnjeg iscurilo.... Jedino, malo me ljuti mobilni net koji, čim maca skoči na drvo, puca.... digitalna TV koja, svako toliko smrzne signal i onda se pitam....pa kak može tak dugo stajati na jednoj nozi....ipak, ima to i svojih prednosti..... i telefon ima slab signal ......to se zove godišnji I, razveselila me moja noćna frajla koju sam lani „maznuo“ susjedu na Pagu.... od nekoliko sjemenki procvala je, za sada, samo ova...ali, osmjeh je zatitrao   |
- 22:20 - Komentari (22) - Isprintaj - #
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
O blogu
Kada sam se prestao okretati Koraci su postali laki... Nisam prestao misliti... Niti želim zaboraviti.... Samo.... želim živjeti.... Neka niko ne dira u naš mali dio svemira....   kavu/e molim:) Vas je bilo... Od drage Mirjam... Kada Vas neko podari svojim strpljivo prikupljanim raznim dijelovima jedne cjeline, kada u njemu probudite želju da umjesto u svom domu ovdje ostavi svoj trag začinjen tim predivnim snažnim mislima ali i nečim iskreno toplim, ljudskim, prijateljskim... kada Vam uz taj komentar još doda „... prisjetih se i potražih nešto....što sam spremala za post........i nisam stigla.... a, evo, neka je tu.....kod dragog odmotanoga smote.....našega Kikija.....;-)“- tada Vam je srce, ma koliko „bolesno“ veliko da primi svu tu prijateljsku ljubav....a opet... tako malo i neiskusno da istom snagom to širi dalje... tada, možda postajem „nemoćan“ ali...postajem i odlučan..... slijedit ću draga Mirjam, i ne samo ove, tvoje predivne misli, citate koje tako brižno prikupljaš i podsjećaš nas na njih – kao i na ovaj na koji sam gotovo zaboravio a kojeg iskreno želim živjeti, biti dio tog predivnog zapisa..... Otvoren si za sreću svoje obitelji, za sreću svojih znanaca i prijatelja. Oni trebaju tebe, tvoju dobrotu, tvoj osmijeh, tvoje srce. Ako si sebičnjak i misliš jedino na sebe, zapravo si suvišan i samo na teret drugima, a možda i sebi samomu. Nemoguće je da sebičnjak bude sretan. /Phil Bosmans/ /hvala Mirjam/ Khevenhiller (mojoj majci) Nigdar ni tak bilo da ni nekak bilo. pak ni vezda ne bu da nam nekak ne bu. Kajti: kak bi bilo da ne bi nekak bilo, kaj je bilo, a je ne, kaj neje nikak bilo. Tak i vezda bude da nekak ne bude, kakti biti bude bilo da bi biti bilo. Ar nigdar ni bilo da ni nišće bilo, pak nigdar ni ne bu da niščega ne bu. kak je tak je, tak je navek bilo, kak bu tak bu, a bu vre nekak kak bu! Kajti nemre biti i nemre se zgoditi, da kmet ne bi trebal na tlaku hoditi. Nigdar još ni bilo, pak nigdar nemre biti, da kmet neje moral na vojščinu iti. Kajgod kadgod bilo, opet je tak bilo, kak je bilo, tak je i tak bude bilo. Kak je navek bilo, navek tak mora biti, da muž mora iti festunge graditi, bedeme kopati i morta nositi, z repom podvinutim kakti kusa biti. Kmet nezna zakaj tak baš mora biti da su kmeti gladni, a tabornjiki siti. Ar nigdar ni tak bilo da ni nam tak bilo, pak nigdar ni ne bu da kmet gladen ne bu, kajti nigdar ne bu na zemlji ni na nebu, pri koncu pak Turčin potukel nas se bu. A kmetu je se jeno jel krepa totu, tam il v katedrale v Zagrebu, gde drugog spomenka na grebu mu ne bu neg pesji brabonjek na bogečkem grebu. ( Miroslav Krleža ) ..... i... meni..... |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||