smotani
utorak, 19.07.2011.
Vratija se....
Dugo smo ga iščekivali.... ko moreplovca kad ode navigat ( jesam li to dobro rekao, dragi prijatelji s mora?) ... evo, Prvi časnik je izvršio svoju zadaću postavljenu mu od njegova Admiraliteta.... ako ne računam često prekidanje mog dragog Mentalista kojeg volim pratiti, malog povjetarca koji je, tresući rolete, dao naslutiti da je u bližoj okolici neka nevera, ne bi ni primijetio da se vratija.... A je.... vratija se.... Dočekalo ga sinoć, na novom zagrebačkom, mondenom okupljalištu, puno ljudi..... ko pravog Pomorca kad se vraća sa sedmomjesečnog puta..... nisam doduše vidio da su mahali..ali, došli su.... ma kako umorni, ma kako izmučeni od dugog čekanja.... došli su pozdraviti ga.... kao pravog povratnika dočekaše ga sretna i ozarena lica... neka se vratija u mirnu luku, u svoj dom, na svoju grudu..... svuda pođi ali kući uvijek dođi..... Kabinu koju je sedam mjeseci koristija zamijenit će manjom, ali puno dražom, domaćom sobicom... jer, kako je i sam rekao.... vraćam se kući, tu je moj dom.... I što sad? Sada s nestrpljenjem očekujemo, najavljenu, dobro pripremljenu aktivnu obranu.... kako sam malo bavio se i pravom jasan mi je pojam...samo, nekako.... ili sam opet nešto smoto ili..... čini mi se da se ta aktivna obrana prežustro spremala pa su se dogodile i gležanjske povrede... no, uz pomoć štapa, siguran sam, jasnije će se izreći sve što ima...a ko neće slušati..... zna se....  Kažu upućeni da je u svom naviganju nabio dobru formu i kondiciju ... pa mislim da je vrijeme da je i sam počnem nabijati jer... .trebat će živaca, trebat će snage... mijenjati programe kad nas počaste svim i svakakvim vijestima iz nepotvrđenih izvora.... koje, kao slučajno, uvijek procure.... možda je vrijeme da osim krpanja rupa u proračunu počnemo krpati i rupe u komunikacijskim vezama...a mislio sam da je optički kabel postojan......  Kako god.... čini se da će se sada i moja maca moći igrati sa velikim klupkom.... a kad ga ona počne odmotavati.... samo, šteta.... nekako su nam pamučna i ine tekstilne industrije malo zapele u radu.... a evo, stiže novi retro...ovaj, repro materijal....bit će tu, ipak, raznog pletiva.... a tek mustri, pletenica....  A i pomoraca nam je sve manje... baš se pitam..... hoće li još koji baciti sidro u mirnu luku....ma...pitam se i ... hoće li ovaj brod uskoro imati pomoraca za upravljanje..... jer, nekako, ostala mi je u sjećanju ona pomorska....kapetan tone s brodom....hm.... hm...  Hvala Vam svima na suradnji .... svima koji ste prvi dio ovog puta priveli kraju.....a vi koji slijedite.... želim vam ....ma samo želim da pošteno i časno, kao pravi mali od palube, odradite sve zadatke..... i da se za par dana opet ne pitam.... kud plovi ovaj brod.... jer, pomoraca je sve manje..... |
- 19:55 - Komentari (25) - Isprintaj - #
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
O blogu
Kada sam se prestao okretati Koraci su postali laki... Nisam prestao misliti... Niti želim zaboraviti.... Samo.... želim živjeti.... Neka niko ne dira u naš mali dio svemira....   kavu/e molim:) Vas je bilo... Od drage Mirjam... Kada Vas neko podari svojim strpljivo prikupljanim raznim dijelovima jedne cjeline, kada u njemu probudite želju da umjesto u svom domu ovdje ostavi svoj trag začinjen tim predivnim snažnim mislima ali i nečim iskreno toplim, ljudskim, prijateljskim... kada Vam uz taj komentar još doda „... prisjetih se i potražih nešto....što sam spremala za post........i nisam stigla.... a, evo, neka je tu.....kod dragog odmotanoga smote.....našega Kikija.....;-)“- tada Vam je srce, ma koliko „bolesno“ veliko da primi svu tu prijateljsku ljubav....a opet... tako malo i neiskusno da istom snagom to širi dalje... tada, možda postajem „nemoćan“ ali...postajem i odlučan..... slijedit ću draga Mirjam, i ne samo ove, tvoje predivne misli, citate koje tako brižno prikupljaš i podsjećaš nas na njih – kao i na ovaj na koji sam gotovo zaboravio a kojeg iskreno želim živjeti, biti dio tog predivnog zapisa..... Otvoren si za sreću svoje obitelji, za sreću svojih znanaca i prijatelja. Oni trebaju tebe, tvoju dobrotu, tvoj osmijeh, tvoje srce. Ako si sebičnjak i misliš jedino na sebe, zapravo si suvišan i samo na teret drugima, a možda i sebi samomu. Nemoguće je da sebičnjak bude sretan. /Phil Bosmans/ /hvala Mirjam/ Khevenhiller (mojoj majci) Nigdar ni tak bilo da ni nekak bilo. pak ni vezda ne bu da nam nekak ne bu. Kajti: kak bi bilo da ne bi nekak bilo, kaj je bilo, a je ne, kaj neje nikak bilo. Tak i vezda bude da nekak ne bude, kakti biti bude bilo da bi biti bilo. Ar nigdar ni bilo da ni nišće bilo, pak nigdar ni ne bu da niščega ne bu. kak je tak je, tak je navek bilo, kak bu tak bu, a bu vre nekak kak bu! Kajti nemre biti i nemre se zgoditi, da kmet ne bi trebal na tlaku hoditi. Nigdar još ni bilo, pak nigdar nemre biti, da kmet neje moral na vojščinu iti. Kajgod kadgod bilo, opet je tak bilo, kak je bilo, tak je i tak bude bilo. Kak je navek bilo, navek tak mora biti, da muž mora iti festunge graditi, bedeme kopati i morta nositi, z repom podvinutim kakti kusa biti. Kmet nezna zakaj tak baš mora biti da su kmeti gladni, a tabornjiki siti. Ar nigdar ni tak bilo da ni nam tak bilo, pak nigdar ni ne bu da kmet gladen ne bu, kajti nigdar ne bu na zemlji ni na nebu, pri koncu pak Turčin potukel nas se bu. A kmetu je se jeno jel krepa totu, tam il v katedrale v Zagrebu, gde drugog spomenka na grebu mu ne bu neg pesji brabonjek na bogečkem grebu. ( Miroslav Krleža ) ..... i... meni..... |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||