smotani
utorak, 10.08.2010.
Pravi odmor...
|
Od prošlog javljanja podobro sam zagazio u odmor..... konačno sam osim noga i sebe umočio u moru, plivao, a bome i ronio. Noćni život sastoji se u laganom druženju do nekih deset sati PM a poslije, mrtav umoran, jedva dočekam ispružiti noge, upalim TV i, uživam.... Pozitivna stvar ove godine je i digitalni TV signal, zahvaljujući kojem, bez imalo problema vidim sve zemaljske programe ( i lokalne ) a da se pri tom nisam morao pentrati po krovu. Neku večer završili smo u kafiću na otvorenom uz tamburaše – dakle, cure su se raspametile, silom su htjele plesati i napraviti plesni podij....nakon dugog nagovaranja Mladen je popustio i, šou je počeo.... naravno, morao sam i ja sa svojom najdražom partnericom, kumicom zaplesati. Moram priznati da me iznenadila svojom ulogom „plesačice“ – samo me jednom „nagazila“ ... a uspio sam i Tihanu dignuti na ples –...znamo da je obožavala ples ali, isto tako znamo da je „život“ na neko vrijeme za nju stao ..i, bila je to prava prilika malo ju vratiti..... poslije nam je priznala da od svoje svadbe nije plesala – a to, to je pravi zločin za nju.... ma koliko i sam nisam bio za ples potrudio sam se makar njoj malo skrenuti misli.... naravno da sam morao prokomentirati – nemoj sada plesom obilježavati samo svadbe i rastave ...... Redovni ritual je – dizanje ipak prije podneva,  ..... spuštanje do mora, jedan buć i plivanje nekih pola sata...malo odmora, pa opet kratki buć uz plivanje i ronjenje ....i, lagano povlačenje u odaje na popodnevni odmor, možda neka klopica, predvečer ili šetnja ili još jedan buć..... kratko druženje s prijateljima – jer, duže i ne mogu, malo me izmori plivanje a i noge kao da su se dale u neku kontru – kao reakcija na torturu kojom ih izlažem......malo mi žlajfaju i podsjećaju da bi malo odmora.... dok je Dok tu teško da ću ijedan dan preskočiti mjeriti tlak i to prije i poslije plivanja, pa malo bez veze – tek toliko da on stvori sliku.... onda kad se, kao Baltazar počeška i zamisli „ma kaj mu je sad?“ slijedi moja čuvena izjava „pas kosti, mislim da nisam popil tabletu...“ ... Dok, ovo ja samo provjeravam....sebe A provjeravajući sebe – jedva stignem zapisati provale nekih misli – koje, kao tsunami izviru iz mene...... Ko te volio ne bi..... Opijen mirisom kojim me maziš Na svaki svoj korak jako pazim Al ponese me tvoj šapat tihi Zamišljam se u nekoj drugoj priči Gledam te kako pomičeš usne Gledam kroz te kapljice guste Slušam, slušam svako tvoje slovo Biram ono što bi pomoglo Ali, ta buka kojom me hraniš Izgleda kao da mi braniš Da opušten uđem sve dublje Tvoje kapi kao da su tad grublje Zar i ti mi imaš nešto za reći? Zar i ti želiš sudbinu mi proreći? A ja nijemo uz rub sjedim I svakom se tvome slovu veselim... Čitam sa vala što mi govoriš Čujem da vjetru u inat zboriš Ne sviđa mi se zaključak koji daješ Kao da me i ti sudbini predaješ Ne, neću odustati od snova svojih Neću odustati od tihih savjeta tvojih Tebi u susret zamahnut ću jako Svaki tvoj val savladat ću rado Kao i život i ti nevere nudiš Kao i život lijepe osjećaje budiš One loše iza sebe ostavit ću U susret najljepšima – zaveslat ću Ulazim lagano, po tebi gazim Da hod je lagan, jako pazim Rukama kao veslima grabim po tebi O more drago tko te volio ne bi  |
- 21:00 - Komentari (23) - Isprintaj - #
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
O blogu
Kada sam se prestao okretati Koraci su postali laki... Nisam prestao misliti... Niti želim zaboraviti.... Samo.... želim živjeti.... Neka niko ne dira u naš mali dio svemira....   kavu/e molim:) Vas je bilo... Od drage Mirjam... Kada Vas neko podari svojim strpljivo prikupljanim raznim dijelovima jedne cjeline, kada u njemu probudite želju da umjesto u svom domu ovdje ostavi svoj trag začinjen tim predivnim snažnim mislima ali i nečim iskreno toplim, ljudskim, prijateljskim... kada Vam uz taj komentar još doda „... prisjetih se i potražih nešto....što sam spremala za post........i nisam stigla.... a, evo, neka je tu.....kod dragog odmotanoga smote.....našega Kikija.....;-)“- tada Vam je srce, ma koliko „bolesno“ veliko da primi svu tu prijateljsku ljubav....a opet... tako malo i neiskusno da istom snagom to širi dalje... tada, možda postajem „nemoćan“ ali...postajem i odlučan..... slijedit ću draga Mirjam, i ne samo ove, tvoje predivne misli, citate koje tako brižno prikupljaš i podsjećaš nas na njih – kao i na ovaj na koji sam gotovo zaboravio a kojeg iskreno želim živjeti, biti dio tog predivnog zapisa..... Otvoren si za sreću svoje obitelji, za sreću svojih znanaca i prijatelja. Oni trebaju tebe, tvoju dobrotu, tvoj osmijeh, tvoje srce. Ako si sebičnjak i misliš jedino na sebe, zapravo si suvišan i samo na teret drugima, a možda i sebi samomu. Nemoguće je da sebičnjak bude sretan. /Phil Bosmans/ /hvala Mirjam/ Khevenhiller (mojoj majci) Nigdar ni tak bilo da ni nekak bilo. pak ni vezda ne bu da nam nekak ne bu. Kajti: kak bi bilo da ne bi nekak bilo, kaj je bilo, a je ne, kaj neje nikak bilo. Tak i vezda bude da nekak ne bude, kakti biti bude bilo da bi biti bilo. Ar nigdar ni bilo da ni nišće bilo, pak nigdar ni ne bu da niščega ne bu. kak je tak je, tak je navek bilo, kak bu tak bu, a bu vre nekak kak bu! Kajti nemre biti i nemre se zgoditi, da kmet ne bi trebal na tlaku hoditi. Nigdar još ni bilo, pak nigdar nemre biti, da kmet neje moral na vojščinu iti. Kajgod kadgod bilo, opet je tak bilo, kak je bilo, tak je i tak bude bilo. Kak je navek bilo, navek tak mora biti, da muž mora iti festunge graditi, bedeme kopati i morta nositi, z repom podvinutim kakti kusa biti. Kmet nezna zakaj tak baš mora biti da su kmeti gladni, a tabornjiki siti. Ar nigdar ni tak bilo da ni nam tak bilo, pak nigdar ni ne bu da kmet gladen ne bu, kajti nigdar ne bu na zemlji ni na nebu, pri koncu pak Turčin potukel nas se bu. A kmetu je se jeno jel krepa totu, tam il v katedrale v Zagrebu, gde drugog spomenka na grebu mu ne bu neg pesji brabonjek na bogečkem grebu. ( Miroslav Krleža ) ..... i... meni..... |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||