smotani
srijeda, 07.01.2009.
Nakon "odmora"..
|
Nakon kraćeg ali slatkog izbivanja iz poslovnih prostora, krenuo je i ovdje neki novi zalet. Ništa ne odaje neku napetost, nervozu. Od jutra ljubilice kreću u čestitare. Ajme, već sam se umorio... zamalo sam i zapjevao Kolko Vas ima........ kolko vas ima… Jutarnji, mali, horor je brzo riješen i sve je kao u nekoj nirvani – moram priznati malo neuobičajeno. No, nećemo se žaliti ajmo malo i mi uživati na poslu. Nije ni loš ovakav početak Nove. No, ne brinite, nije potrajalo… Vrijeme na poslu, uz stalna čestitnja, proteklo je u savršenom neredu. Prvo su programi opali, pa su riknuli printeri, ostali smo bez tonera….i vrhunac radosti bilo je nestajanje Internet veze. Ma, super… teren završava obradu, završava uspješnu – manje ili više – prošlu poslovnu godinu, ne mogu slati podatke, ljute se, nervoza…telefoni zvone ko ludi…a ja, mrtav hladan, samo sliježem ramenima… pa nisam ja informatičar. Da se razumijemo, ma kužim ja njihovu nervozu, ali, ma što ja da tu radim? Da goluba pošaljem do njih? Ne razumijem…čemu se živcirati kad se neke stvari događaju protiv naše volje…. Ovo sam dva puta pročitao i još uvijek ne vjerujem da sam ja to napisao… Nekada bi divljao skupa s njima, a danas.. ma , ima jedna uzrečica Boli me đon… No, ni to nije kraj priče, osposobljeni programi, podaci polako pristižu…a ono…hop…pao server… pa nemreš verovati. Mislim da bi bilo korisnije da smo danas ostali doma, ništa nam nejde od ruke. Bilo je još nekih stilskih vježbi, ali, ne…to nema smisla, odustao sam, digao ruke od svega..i od dnevnih izvještaja, i od nekih analiza… pa nemrem tak delati… Dakle, dalo bi se zaključiti…sutra će biti veselo… Uz malo opuštanje, poneke odrađene stvari, lijepu i ugodnu muziku, tek oko jedan sat sam otišao na prvu puš pauzu. Nekako, nisam si mogao priuštiti smrzavanje i ovo malo mozga što imam u funkciji - kažu da čovjek koristi tek oko tri posto tih čelija??? A kaj je s ostatkom, zakaj nam one služe? Iskreno, prisjela mi je ta cigareta. Prvo sam se smrznuo ko pinta panta, onda... u povratku do sobe hodam i ne, ne možete vjerovati... nove cipele, imam ih tek koji tjedan...a đon ostane negdje iza mene.. Ne, taj šok ste trebali vidjeti.. ne kužim kaj se događa, malo šepam, a na desnu mi nogu ziiimaaaa... Da li vam moram prepričati smijeh koji je nastao? Ne, to je neprepričljivo. Sva sreća pa u autu, u pravilu, imam tenesice... E sad sam tek bio frajer . nove samterice, stare tenesice, zimska jakna bez rukava – osjećao sam se ko pravi Amerikanac jer takav raspašoj u oblačenju sam samo kod njih vidio….ma, sigurno se pitate..pa kaj ovaj radi na otvorenom??? Ma nije, ali, kak se stvari odvijaju kao da i jesmo na vjetrometini. Poslije posla, naravno, išao sam šusteru.. možda ima nade za ove cokule…znam, znam..reklamacija proizvoda – a di mi je račun? Papak je bacio, jer.. za povrat poreza mi ne koristi, a što će mi onda.. Ok, striček bu nekaj napravil, uzeo je odmah i drugu cipelu, jer, naravno njoj bi već sutra pao đon... Krenulo me izgleda… Malo još bavljenja elektronikom kod Tihane, azo dakle, kako je sprtljala spojeve videa, dvd i linije…ja sam mislio da sam ja smotan…no, hehehe…nisam, ne u prisustvu moje Tihane I ako do sada nisam shvatio, sad sam siguran zima je tu.. oštra, zdrava zima, sledio sam se do kosti… i snijeg najavljuju...INA lijepo najavljuje nestašicu plina…u kontinuitetu… do sada je oskudijevala auto plinom i plinom za one male spremnike, sada prirodni plin, najavljuju smanjene rezerve lož ulja??? E sad, neka mi neko objasni, kakve veze ima lož ulje sa obustavom isporuke plina iz Rusije? Nikakve..ali, ima…kaže teta INA. Nisu mi baš jasne ove naše priče, ali sigurno je, moram naručiti ložu za viksu… rezervoar je pri kraju, a zima..ona bi mogla potrajati… iako, ugođaj peći, pucketanje drva daleko mi je slađi i draži…no, i to je doba koje moramo proći…. I budemo, naravno…. Neko sa plinom kojeg ima ali nema, neko na drva – u tome barem ne oskudijevamo, neki na centralno iz toplana…ali, oprez lože nema, porast će potrošnja struje….onda će uslijediti apeli HEP-a, vlade… smanjite potrošnju..dakle, još nije ni počela, a već mi je dosta ove zime … |
- 21:02 - Komentari (27) - Isprintaj - #
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
O blogu
Kada sam se prestao okretati Koraci su postali laki... Nisam prestao misliti... Niti želim zaboraviti.... Samo.... želim živjeti.... Neka niko ne dira u naš mali dio svemira....   kavu/e molim:) Vas je bilo... Od drage Mirjam... Kada Vas neko podari svojim strpljivo prikupljanim raznim dijelovima jedne cjeline, kada u njemu probudite želju da umjesto u svom domu ovdje ostavi svoj trag začinjen tim predivnim snažnim mislima ali i nečim iskreno toplim, ljudskim, prijateljskim... kada Vam uz taj komentar još doda „... prisjetih se i potražih nešto....što sam spremala za post........i nisam stigla.... a, evo, neka je tu.....kod dragog odmotanoga smote.....našega Kikija.....;-)“- tada Vam je srce, ma koliko „bolesno“ veliko da primi svu tu prijateljsku ljubav....a opet... tako malo i neiskusno da istom snagom to širi dalje... tada, možda postajem „nemoćan“ ali...postajem i odlučan..... slijedit ću draga Mirjam, i ne samo ove, tvoje predivne misli, citate koje tako brižno prikupljaš i podsjećaš nas na njih – kao i na ovaj na koji sam gotovo zaboravio a kojeg iskreno želim živjeti, biti dio tog predivnog zapisa..... Otvoren si za sreću svoje obitelji, za sreću svojih znanaca i prijatelja. Oni trebaju tebe, tvoju dobrotu, tvoj osmijeh, tvoje srce. Ako si sebičnjak i misliš jedino na sebe, zapravo si suvišan i samo na teret drugima, a možda i sebi samomu. Nemoguće je da sebičnjak bude sretan. /Phil Bosmans/ /hvala Mirjam/ Khevenhiller (mojoj majci) Nigdar ni tak bilo da ni nekak bilo. pak ni vezda ne bu da nam nekak ne bu. Kajti: kak bi bilo da ne bi nekak bilo, kaj je bilo, a je ne, kaj neje nikak bilo. Tak i vezda bude da nekak ne bude, kakti biti bude bilo da bi biti bilo. Ar nigdar ni bilo da ni nišće bilo, pak nigdar ni ne bu da niščega ne bu. kak je tak je, tak je navek bilo, kak bu tak bu, a bu vre nekak kak bu! Kajti nemre biti i nemre se zgoditi, da kmet ne bi trebal na tlaku hoditi. Nigdar još ni bilo, pak nigdar nemre biti, da kmet neje moral na vojščinu iti. Kajgod kadgod bilo, opet je tak bilo, kak je bilo, tak je i tak bude bilo. Kak je navek bilo, navek tak mora biti, da muž mora iti festunge graditi, bedeme kopati i morta nositi, z repom podvinutim kakti kusa biti. Kmet nezna zakaj tak baš mora biti da su kmeti gladni, a tabornjiki siti. Ar nigdar ni tak bilo da ni nam tak bilo, pak nigdar ni ne bu da kmet gladen ne bu, kajti nigdar ne bu na zemlji ni na nebu, pri koncu pak Turčin potukel nas se bu. A kmetu je se jeno jel krepa totu, tam il v katedrale v Zagrebu, gde drugog spomenka na grebu mu ne bu neg pesji brabonjek na bogečkem grebu. ( Miroslav Krleža ) ..... i... meni..... |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||