smotani
ponedjeljak, 05.01.2009.
Kava na drugi način
|
Mene je očito Nova malo lupila u glavu… Zadnje sam vrijeme na stranicama dragih prijatelja vidio šalice kava…svi nešto guštaju i uživaju.. Lijepo, raduje me to. Uvijek su me veselile kave u društvu dragih mi ljudi, prijatelja, u opuštenoj i veseloj atmosferi.  Ćakule koje tada padnu ispunjavaju me nekim posebnim zadovoljstvom. Virtualne kave, ove šalice koje sam vidio…toliko su sa guštom snimljene da su mi odmah naćulile osjetilo njuha, koje iako je malo slabije, osjeti miris primamljive kave. Bilo je tu i expressa i turskih i bijelih kava, a kao da sam vidio paru kako se puši iz tih šalica, kao da sam vidio društvo okupljeno oko tog stola. Dovoljna je jedna slika, jedan mali poticaj za lijepa čuvstva….  I baš me ta kava inspirirala za današnji, i za mene iznenađujući post… Guštam u nekim događajima prethodnih dana ispunjenih smijehom i lijepim trenucima … a ne, neću u detalje hihihi….a sve to zahvaljujući dobrim prijateljima koji su bili uz mene u jednom trenutku moje zbunjenosti, iznenađenosti, pa rekao bih i male ogorčenosti. Nisu mi dali da, kao pravi rak, koraknem korak unazad… nisu mi dali i hvala im na tome! Bile su svakakve teme u našim razgovorima, svakakva događanja a sve je završavalo i urnebesnim smijehom, i ludom zabavom i lijepim i iskrenim razgovorima.. e, to su prijatelji koji osjete kada treba i kako pogurati.  No, nešto me te vaše šalice kave podsjetile na te moje lijepe trenutke. I upravo ti trenuci prethodnih dana, vaše šalice kave, podsjetile su me „Ćeš da ti gatam?“, jer, bilo je i gatanja iz šalica, priča koje je što i kako vidio, i zadovoljstvu nije bilo kraja. Naravno da je bilo i provala u toj priči koje su izazivale smijeh, ali, lako je na lijepe, zadovoljne i sretne trenutke imati i pozitivne provale – one, kao da po nekom pravilu vuku jedno drugo. Međutim, još nitko, javno (barem ja nisam primijetio) nije pokazao svoju šalicu okrenutu nakopačke.. pa pomislih, ako smo se mi lijepo zabavljali, nasmijali uz to gatanje, a zašto se ne bismo svi malo, ovdje, družili .. jer svaki par očiju drugačije vidi (dokazano neko vidi plavušu lijepoga lica, a druga osoba vidi muška prsa sa još nekim detaljima…) a ja ću opet imati paletu izbora… Kako je i red, ja ću prvi početi… ali, nemojte me slijediti..jer…i ja sam se izgubio      Malo je mutno, ali to smo krivi ja i moje (ne)kuženje u digitaliju hehe… ili mi je možda mutan put kao i ja sam…hm….ma, možda i dobro da je mutno pa je sve iznenađenje? Ili ja to malo skrivam? Ili sam malo popio pa samo ja vidim to…ajme, što se sve u šalici da vidjeti…..  Dva puta, od kojih jedan ima proširenje vjerojatno ukazuje da ću imati neki defekt i zaustaviti se na ugibalištu .. drugi je ravan, kao autoput…hm, ne znam samo u kojem pravcu..mogu li birati?  Nekakvi mali ljudovi koji trče.. da li mi govore da pripazim na liniju? Da se počnem baviti rekreacijom? Ili…društvo na pomolu?  Ima tu još nekakvih životinjica, malih, slatkih…samo se nadam da ne govore o miševima na viksi? A ima tu još i ….a ne, neću ja više hihihi….i ovo mi je čist dost … Malo sam i sebe iznenadio ovim postom… ali, zašto se ne bi malo zabavljali? A sad da vas čujem… koje je vaše viđenje mog dna? I naravno, jedna prigodna…… |
- 15:16 - Komentari (37) - Isprintaj - #
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
O blogu
Kada sam se prestao okretati Koraci su postali laki... Nisam prestao misliti... Niti želim zaboraviti.... Samo.... želim živjeti.... Neka niko ne dira u naš mali dio svemira....   kavu/e molim:) Vas je bilo... Od drage Mirjam... Kada Vas neko podari svojim strpljivo prikupljanim raznim dijelovima jedne cjeline, kada u njemu probudite želju da umjesto u svom domu ovdje ostavi svoj trag začinjen tim predivnim snažnim mislima ali i nečim iskreno toplim, ljudskim, prijateljskim... kada Vam uz taj komentar još doda „... prisjetih se i potražih nešto....što sam spremala za post........i nisam stigla.... a, evo, neka je tu.....kod dragog odmotanoga smote.....našega Kikija.....;-)“- tada Vam je srce, ma koliko „bolesno“ veliko da primi svu tu prijateljsku ljubav....a opet... tako malo i neiskusno da istom snagom to širi dalje... tada, možda postajem „nemoćan“ ali...postajem i odlučan..... slijedit ću draga Mirjam, i ne samo ove, tvoje predivne misli, citate koje tako brižno prikupljaš i podsjećaš nas na njih – kao i na ovaj na koji sam gotovo zaboravio a kojeg iskreno želim živjeti, biti dio tog predivnog zapisa..... Otvoren si za sreću svoje obitelji, za sreću svojih znanaca i prijatelja. Oni trebaju tebe, tvoju dobrotu, tvoj osmijeh, tvoje srce. Ako si sebičnjak i misliš jedino na sebe, zapravo si suvišan i samo na teret drugima, a možda i sebi samomu. Nemoguće je da sebičnjak bude sretan. /Phil Bosmans/ /hvala Mirjam/ Khevenhiller (mojoj majci) Nigdar ni tak bilo da ni nekak bilo. pak ni vezda ne bu da nam nekak ne bu. Kajti: kak bi bilo da ne bi nekak bilo, kaj je bilo, a je ne, kaj neje nikak bilo. Tak i vezda bude da nekak ne bude, kakti biti bude bilo da bi biti bilo. Ar nigdar ni bilo da ni nišće bilo, pak nigdar ni ne bu da niščega ne bu. kak je tak je, tak je navek bilo, kak bu tak bu, a bu vre nekak kak bu! Kajti nemre biti i nemre se zgoditi, da kmet ne bi trebal na tlaku hoditi. Nigdar još ni bilo, pak nigdar nemre biti, da kmet neje moral na vojščinu iti. Kajgod kadgod bilo, opet je tak bilo, kak je bilo, tak je i tak bude bilo. Kak je navek bilo, navek tak mora biti, da muž mora iti festunge graditi, bedeme kopati i morta nositi, z repom podvinutim kakti kusa biti. Kmet nezna zakaj tak baš mora biti da su kmeti gladni, a tabornjiki siti. Ar nigdar ni tak bilo da ni nam tak bilo, pak nigdar ni ne bu da kmet gladen ne bu, kajti nigdar ne bu na zemlji ni na nebu, pri koncu pak Turčin potukel nas se bu. A kmetu je se jeno jel krepa totu, tam il v katedrale v Zagrebu, gde drugog spomenka na grebu mu ne bu neg pesji brabonjek na bogečkem grebu. ( Miroslav Krleža ) ..... i... meni..... |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||