smotani
subota, 03.01.2009.
Stara, Nova... idemo dalje
|
Evo i mene u Novoj. Nisam se izgubio, nisam nestao, nisam uvrijeđen kako neki misle, a još manje ljut. Iako su neki svojski nastojali oneraspoložiti me na Staru godinu, eto, moram ih razočarati, ne…nije uspjelo! Ostao sam malo šokiran, iznenađen, zapravo više se pitajući kako i na osnovu čega si neki ljudi daju neka prava…no, nakon kratkog, doista kratkog razmišljanja, shvatio sam…svaki…...ne, neću upotrijebiti jednu poslovicu jer Smotani ipak ne vrijeđa! Dakle, ništa od onih planova za doček na Trgu… uz predivne Novogodišnje želje i zima je učinila svoje, malo je i na poslu radna temperatura bila pojačana, a ekipa s kojom sam trebao ići se podijelila. Jedni su ostali na kuhanom vinu koje sam jako dobro pripremio za ekipu na Trgu  (tak dobro da je odmah nestalo) a drugi su otišli na Olivera. Naravno, mislim da je nama bilo bolje, ako ništa drugo, ono toplije…I, ja sam ipak u ponoć otplesao valcer….kojeg na Trgu nije bilo… Rasplesali smo se do sitnih sati, uz par prekida izazvanih nekim histerijama vezanim uz posao, ali dobro raspoloženi i što je najvažnije dobro zagrijani. Ekipa sa Trga je došla dosta sjetna… Oliver je zakon i legenda…ali ne mogu Novu dočekati sa Galeb i ja…, Vjeruj u ljubav…ma rasplačem se uz to… tako da smo imali pune ruke posla oraspoložiti naše dočekuše s Trga… Uglavnom, ekipa je ostala do oko šest sati…. Mako moja, pa i snijeg pada! Nije bijeli Božić..ali bilo je lijepo vidjeti te pahulje…eh, i romantika me odmah puknula u glavu…. Smjena nam je došla oko pola deset. Već sam po malo bio i umoran…ali, izašavši iz auta, hodajući po netom napadanom snijegu…produžio sam do nasipa… Uživao sam hodajući po tom škripavcu, škiljeći gledajući u tu bjelinu…..čistoća, čistoća na prvi dan Nove… odmah sam neke svoje snove, misli počeo slagati….ma jel ja mogu prestati sanjariti…  Naišli su i moji četveronožni prijatelji sa gazdama, čestitarenje… i lagani okret .. i domeka. Osjetio sam se nekako pun, ispunjen… ljepota me opila, ljepota prirode, ta bjelina, ta Sava koja uopće nije djelovala hladno dok se svojim tokom spuštala prema Sisku…. Eh, mahnuo sam joj…pozdravi Zarinu…. Obavivši neke elementarne radnje, higijena i ostalo, zavalio sam se na trosjed i upalio Koncert iz Beča… zaklopio sam oči i uživio se u taj predivan ritam koji me svojim notama nosio kroz prostranstva… prostranstva života. Kako sad zaspati, ma ja se rasplesao… Ležao sam ali san nije htio na oči. Lijepo sam započeo Novu – izgleda da sam nespavanje prenio i u nju.. Navečer malo ćakule sa prijateljima na mailu… i opet rasplesani odlazak u krevet..Smotani, kad misliš spavati?  Petak sam imao planirano malo otići do dućana, prošetati bez gužve, u miru malo prošvrljati – ma i tako nisam stigao ranije, a poslije sam planirao malo do vikse, provjeriti da li je sve OK, malo se grudati sam sa sobom, napraviti Snješka… I koliko nisam navijao sat za buđenje, misleći, ako i zaspim, ma ne gori nigdje, toliko su se moje vjerne stranke u sedam ujutro sjetile mog broja mobitela. Ljudi, pa tek sam zaspao! Badave moja objašnjenja ne znam, ne radim, nazovite dežurnog…ma ne Smotani, ma dajte nam vi recite, ma mi uvijek s vama…..ponekad se pitam mogu li ja biti malo neuljudniji? Možeš li Smotani? Ma dobro, ma nema veze, odradio sam ja i to, ustao, lijepo napravio pidžama coffi party i oko pola deset polako krenuo u svoje pohode… I gle, Djed Božičnjak mi je donio zakašnjeli dar pod bor …..novi fotoaparat… ma, rekao sam ja da gospon Ivo ne zna… ne zna kako mi stežemo remen! OK rekao je Djedica i Smotani…sada pazi…dvije godine devet kutija cigareta mjesečno manje..no, kako sam već ovim Zakonom to i ostvario, no problem! I imam novu igračku, ali znate što…pa ovo je svemirski brod za mene – di će Smotani to savladati…sve nešto svašta… ma, mlad sam, naučit ću hihi..Tako opijen novom igračkom krenuo sam na viksu. Očekivao sam barem duplo snijega nego u gradu..a ono šipak! Ništa od Snjegovića, nema igre…eh.. Ulov mi je isto slab, što me zapravo čini sretnim. Ipak sam onako sfrkan, smotan uspio do kraja zadihtati još neke, možebitne, putove miševa… Malo sam se nasmrzavao u toj zimskoj idili, prošetao po ranču kao pravi veleposjednik, napravio par slikica, oproštajnih, sa starim aparatom….   I krenuo kući… Na putu me ulovila Tihana da joj dođem složiti TV – malo se cura ponovila. Ma super nam je krenula Nova… već drugi dan a svi u nekim investicijama.. Obavio sam i to, složili smo TV i iskreno, mislim da plazma brzo dolazi u moj dom… ovo je ludilo koja je to slika .. super…  Konačno sam se dovukao i domeka… opijen svim čudima današnjeg dana, ispunjenog i ugodno umornog uma… dođem u svoju oazu…uz pregršt lijepih želja, na koje ću, naravno, ponaosob odgovoriti, vidim i neki signali za uzbunu…..  I, siguran sam da ćete mi oprostiti na ovoj zlouporabi ovog prostora u privatne svrhe… Evo, na sve što sam vidio…. na svom blogu i na još nekima…samo bi htio nešto razjasniti jednom i zauvijek….. Smotani je dovoljno sposoban, ako i kad to poželi, imati djevojku, ženu i ne, ne treba mu blog da bi to imao! Ako neko pak misli da ima neku moć utjecati na mene svojim nerazumnim stavovima, komentarima onda treba znati da sam ja pružio ruku, ruku prijateljstva… a sve drugo, jasno sam to dao do znanja, plod su želja i mašte, kojima niti jednog trenutka nisam dao povoda!! Eto, ja ne baratam imenima….jer to je suludo, ali isto tako očekujem da se i moje ime u kontekstu kojem se sada spominje – prestane spominjati! Naravno, ja samo očekujem…….. Finila je ova storija sa Novom, uskoro se sve vraća u normalu. Službeno ne radim do srijede, a neslužbeno..ko zna što me čeka…samo da me ne bude u sedam malo je rano zar ne? a u skladu mog sanjarena, stezanja remena i odlaska u bananu...malo muzike... ipak smo mi, barem, Kraljevi ulica  |
- 06:56 - Komentari (48) - Isprintaj - #
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
O blogu
Kada sam se prestao okretati Koraci su postali laki... Nisam prestao misliti... Niti želim zaboraviti.... Samo.... želim živjeti.... Neka niko ne dira u naš mali dio svemira....   kavu/e molim:) Vas je bilo... Od drage Mirjam... Kada Vas neko podari svojim strpljivo prikupljanim raznim dijelovima jedne cjeline, kada u njemu probudite želju da umjesto u svom domu ovdje ostavi svoj trag začinjen tim predivnim snažnim mislima ali i nečim iskreno toplim, ljudskim, prijateljskim... kada Vam uz taj komentar još doda „... prisjetih se i potražih nešto....što sam spremala za post........i nisam stigla.... a, evo, neka je tu.....kod dragog odmotanoga smote.....našega Kikija.....;-)“- tada Vam je srce, ma koliko „bolesno“ veliko da primi svu tu prijateljsku ljubav....a opet... tako malo i neiskusno da istom snagom to širi dalje... tada, možda postajem „nemoćan“ ali...postajem i odlučan..... slijedit ću draga Mirjam, i ne samo ove, tvoje predivne misli, citate koje tako brižno prikupljaš i podsjećaš nas na njih – kao i na ovaj na koji sam gotovo zaboravio a kojeg iskreno želim živjeti, biti dio tog predivnog zapisa..... Otvoren si za sreću svoje obitelji, za sreću svojih znanaca i prijatelja. Oni trebaju tebe, tvoju dobrotu, tvoj osmijeh, tvoje srce. Ako si sebičnjak i misliš jedino na sebe, zapravo si suvišan i samo na teret drugima, a možda i sebi samomu. Nemoguće je da sebičnjak bude sretan. /Phil Bosmans/ /hvala Mirjam/ Khevenhiller (mojoj majci) Nigdar ni tak bilo da ni nekak bilo. pak ni vezda ne bu da nam nekak ne bu. Kajti: kak bi bilo da ne bi nekak bilo, kaj je bilo, a je ne, kaj neje nikak bilo. Tak i vezda bude da nekak ne bude, kakti biti bude bilo da bi biti bilo. Ar nigdar ni bilo da ni nišće bilo, pak nigdar ni ne bu da niščega ne bu. kak je tak je, tak je navek bilo, kak bu tak bu, a bu vre nekak kak bu! Kajti nemre biti i nemre se zgoditi, da kmet ne bi trebal na tlaku hoditi. Nigdar još ni bilo, pak nigdar nemre biti, da kmet neje moral na vojščinu iti. Kajgod kadgod bilo, opet je tak bilo, kak je bilo, tak je i tak bude bilo. Kak je navek bilo, navek tak mora biti, da muž mora iti festunge graditi, bedeme kopati i morta nositi, z repom podvinutim kakti kusa biti. Kmet nezna zakaj tak baš mora biti da su kmeti gladni, a tabornjiki siti. Ar nigdar ni tak bilo da ni nam tak bilo, pak nigdar ni ne bu da kmet gladen ne bu, kajti nigdar ne bu na zemlji ni na nebu, pri koncu pak Turčin potukel nas se bu. A kmetu je se jeno jel krepa totu, tam il v katedrale v Zagrebu, gde drugog spomenka na grebu mu ne bu neg pesji brabonjek na bogečkem grebu. ( Miroslav Krleža ) ..... i... meni..... |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||