smotani
utorak, 30.12.2008.
Sretna Nova!
|
Dragi moji, kao što ste primijetili odspaman sam.... Eto, događa se, doduše, meni malo češće, no...zanimljivije je ... Prije glavnog dijela samo da se pohvalim da sam popravio grijanje na poslu  Jutros, sve su sobe bile zagrijane, osim, naravno moje. Ulazim u sobu i razmišljam skinuti jaknu ili ne... onak, baš mi je ugodno u njoj. Danas sam se i bolje pripremio, obukao termo dokoljenke na neke rombiće pa su cure imale nekaj za primijetiti, no, nećemo na modnu pistu..bitno da je toplo... Kapa koju u ormaru držim kao poklon jedne stranke odigrala je svoju rolu...utoplila glavu i prekrila uši da ne čujem muziku kojom me danas moja miljenica u sobi opako gađala. Drznuo sam se dati joj malo posla, a ona, udri po pjesmama koje me «tuku»... dobro, preživjet ću ja to! Oko podneva mi je već dobrano sumnjivo grijanje u našoj sobi... Ide smotani provjeriti puhalicu od klime....ledeno! Tražim termostat u sobi..nema ga... naravno kada je skriven iza hrpe jakni moje miljenice, pjevačice, koja, kao da je od doma donijela sve iz ormara i pokazuje koliko jakni i kaputa ima. Dakle, kad me šlag nije trefil!  Eto, neko se igrao čiribu – čiriba i stavio na hlađenje ....  pomaknuo sam termostat  A onu vušššššš.....  dakle, kao da sam vidio tople pare koje su obasjale sobu..... koji filing. Kada je pjevačica došla u sobu, onako, usput, pitam ju... Čuj, jesi ti možda nešto prčkala po ovom kotačiću... pogleda me prodornim očima, odmah sam stao u stavu mirno, i odbrusi.. pa majmune, ti uopće ne razumiješ žene i njihove promjene.. zaustio sam nešto reći..nisam imao prilike... da je vama samo jedan dan biti žensko u promjeni, vidjela bi ja vas kako bi se ponašali, sram te bilo, sad ti smeta što sam smanjila grijanje.... Halo! Da smanjila?? Ženo, pa hlađenje si uključila, kad već hoćeš da budem žensko na jedan dan...hoćeš da jajnike prehladim? ...  Ok... dalje vam neću pričati, ali vjerujte bilo je zanimljivo... Bilo bi zapravo jako komično da me nije bombardirala meni dragim pjesmama...No i moje je strpljenje došlo kraju.. kada sam ju lijepo zamolio da malo stiša, tek toliko da baš ne čujem, proderala se na mene da sam kao u PMS.... e pa sad je dosta.. to, to mi jedino moje cure mogu reći ... e baš i jesam.. kako faca ipak ima jače zvučnike, počeo je tulum... prvi CD pri ruci, i raspali... Novi fosili, Zlatni Dukati, Kićo..... i fešta je počela.. Nakon samo tri minute bio je mir u sobi... OK gužva na poslu standardna...ali nećemo o njoj..... ne danas i ne više ove godine. Bitno da smo se u miru dogovorili za sva dežurstva jer, pojedinci, imaju čast biti libero do 07.01. i neka, mali godišnji...A sada... mislim moj posljednji post ove godine... Mala oda mojoj jednoj od „boljih“ godina u životu Draga moja dvije i osma Bila si gorda i ponosna Neki te po dobru pamte Ja molim da se tvoji dani ne vrate Svima kojima si lijepa bila Ostani i dalje mila Ja kličem sa uzvikom sreće Prespavat ću tvoje posljednje veče… A ti draga mirno u povijest idi Da te moje oko više ne vidi Pamtit ću te po mnogo čemu Ali nemamo baš zajedničku temu No, hvala ti za sve lijepe dane Hvala ti za sve nove rane Jer, na kraju ipak neke je koristi bilo Malo sam se digao, i to mi je milo Dakle, na kraju, draga moja ipak ću reći Hvala ti na svoj pruženoj sreći Samo po tome pamtit ću te draga A sve loše neka ode bez traga Morao sam ipak se malo prišmajhlati… jer doista sve ružno želim brzo zaboraviti… sad vrijeme je da Novu najavim i malo slikicu popravim Još jedna Nova na vrata kuca I siguran sam da joj se štuca Od spominjanja u posljednje vrijeme Nadam se da nema veće treme Dobrodošla dvije i deveta u naše živote Nagledaj se ove ljepote I uzvrati radošću i srećom Podari nas toplinom većom Po preporuci naše vlade Remenu se rupice rade A ti draga naša Nova Budi ipak bolja Prevari i vladu na suncu i u sjeni Ne daj da se sve zapjeni Smiri ove iskrice što lete Donesi nam mirne dane, sretne…. Donesi blagostanje ljudima ovim Jer s njima i ja remen krojim Donesi sreću i veselje u domove naše Donesi zdravlja i smijeha – to nam paše. A mi, mi ćemo kao i uvijek dobri biti U tvojim se danima po malo kriti Stupati s tobom kroz život tvoj 365 dana točan je broj Podvukao sam crtu, napravio bilancu protekle godine, ali nisam vam rekao što očekujem u Novoj… Evo, neka bude kao kraj ove… neka to neko smirenje, neka čudna snaga i dalje sa mnom vlada… samo da, kao rak pravi, koji korak unazad ne napravim…i, ja, ja ću biti sretan. Zdravlje, da i ono me malo muči, ali.. neka oporavak ide po planu i opet, opet ću biti sretan. Posao…. Nekako, kao da sam stvorio neki, barem vanjski imunitet, nemam želja, dobro mi je, ne dirajte me, ni ja ne diram… neka tako bude…. Ljubav… eh, ljubav… a što poželiti…. Pa jednostavno… nek živi ljubav! To su moje želje, nemam ih puno, a tako su velike…. I, bit ću sretan ako se ostvare. A Vama, Vama dragi moji, od srca i iskreno želim puno zdravlja, ljubavi i sreće, puno radosti i dana ispunjenih veseljem i zadovoljstvom….  |
- 20:35 - Komentari (71) - Isprintaj - #
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
O blogu
Kada sam se prestao okretati Koraci su postali laki... Nisam prestao misliti... Niti želim zaboraviti.... Samo.... želim živjeti.... Neka niko ne dira u naš mali dio svemira....   kavu/e molim:) Vas je bilo... Od drage Mirjam... Kada Vas neko podari svojim strpljivo prikupljanim raznim dijelovima jedne cjeline, kada u njemu probudite želju da umjesto u svom domu ovdje ostavi svoj trag začinjen tim predivnim snažnim mislima ali i nečim iskreno toplim, ljudskim, prijateljskim... kada Vam uz taj komentar još doda „... prisjetih se i potražih nešto....što sam spremala za post........i nisam stigla.... a, evo, neka je tu.....kod dragog odmotanoga smote.....našega Kikija.....;-)“- tada Vam je srce, ma koliko „bolesno“ veliko da primi svu tu prijateljsku ljubav....a opet... tako malo i neiskusno da istom snagom to širi dalje... tada, možda postajem „nemoćan“ ali...postajem i odlučan..... slijedit ću draga Mirjam, i ne samo ove, tvoje predivne misli, citate koje tako brižno prikupljaš i podsjećaš nas na njih – kao i na ovaj na koji sam gotovo zaboravio a kojeg iskreno želim živjeti, biti dio tog predivnog zapisa..... Otvoren si za sreću svoje obitelji, za sreću svojih znanaca i prijatelja. Oni trebaju tebe, tvoju dobrotu, tvoj osmijeh, tvoje srce. Ako si sebičnjak i misliš jedino na sebe, zapravo si suvišan i samo na teret drugima, a možda i sebi samomu. Nemoguće je da sebičnjak bude sretan. /Phil Bosmans/ /hvala Mirjam/ Khevenhiller (mojoj majci) Nigdar ni tak bilo da ni nekak bilo. pak ni vezda ne bu da nam nekak ne bu. Kajti: kak bi bilo da ne bi nekak bilo, kaj je bilo, a je ne, kaj neje nikak bilo. Tak i vezda bude da nekak ne bude, kakti biti bude bilo da bi biti bilo. Ar nigdar ni bilo da ni nišće bilo, pak nigdar ni ne bu da niščega ne bu. kak je tak je, tak je navek bilo, kak bu tak bu, a bu vre nekak kak bu! Kajti nemre biti i nemre se zgoditi, da kmet ne bi trebal na tlaku hoditi. Nigdar još ni bilo, pak nigdar nemre biti, da kmet neje moral na vojščinu iti. Kajgod kadgod bilo, opet je tak bilo, kak je bilo, tak je i tak bude bilo. Kak je navek bilo, navek tak mora biti, da muž mora iti festunge graditi, bedeme kopati i morta nositi, z repom podvinutim kakti kusa biti. Kmet nezna zakaj tak baš mora biti da su kmeti gladni, a tabornjiki siti. Ar nigdar ni tak bilo da ni nam tak bilo, pak nigdar ni ne bu da kmet gladen ne bu, kajti nigdar ne bu na zemlji ni na nebu, pri koncu pak Turčin potukel nas se bu. A kmetu je se jeno jel krepa totu, tam il v katedrale v Zagrebu, gde drugog spomenka na grebu mu ne bu neg pesji brabonjek na bogečkem grebu. ( Miroslav Krleža ) ..... i... meni..... |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||