smotani
petak, 05.12.2008.
Stranka je uvijek u pravu... ali...
|
Toliko sam pun dojmova, vaših komentara, savjeta i podrške, da jednostavno moram nastavak jučerašnje priče podijeliti s vama... imam osjećaj da će Vas zanimati... .Prvo, zahvalio bi vam na super idejama...i, nekako mi se pristup Pjesme... jako zdopal i odlučio sam, bude li potrebe, danas ga upotrijebiti...moram priznati da sam jako ohrabren vašim komentarima odlučio i ja biti malo blesav danas...ako zatreba.. Naravno, ne sumnjate... ranom zorom (hihihi) 15 minuta prije službenog gonga za početak radnog dana zvonio je mobitel...skriven broj.... nisam se htio javiti – ne prije 8! Pio sam kavu, pričao sa curama, dogovarao za put ko još što treba složiti i ne može me bombardirati neko ko skriva broj.... U 8,05 uslijedio je već peti poziv sa skrivenog broja.... javio sam se... Stranka (S) Alo, evo mene jel krenula roba? Ja O gospodine Pero vi ste, dobar dan želim...Smotani je.... S alo....koji Pero...??? Malo je falilo da mu taj čas nešto odam ALI zašutio sam! S ja sam Joža... kaj me ne prepoznajete? Aleluja...sa Jožom razgovaram!! Sad bar znam s kim...ali, ček, ček..koji Joža??? Ma nije važno...Joža se kliče... Ja a gospodine Joža , oprostite...imate mi sličan glas gospodinu Pero...znate onaj koji radi u onoj firmi što prevozi.............. Prekinuo me, po malo, ljutim glasom S ma kaj mene briga za tvog Peru!! I baš me briga di on radi.... rekao sam Joža je i pitam te da li mi je krenula roba?? Vidno uzbuđen počeo je malo galamiti...sigurno ste primijetili kako mi se uporno obraća sa Ti...a ja, pristojno.....jer...Stranka je uvijek u pravu, a ja... ma ja sam tu da..... e neš! Noćas sam loše spavao, vrtio svakakve filmove svog života, pa čak i priču tog Pere – Jože...ko li je već...i odlučio... e neš me danas .. neš! Ja je, je...prvi kamion jutros, krenuo je prema Brodu, i usput će iskrcati vam vašu narudžbu S IDIOTE koji Brod???? Pa ja sam u Krapiniiii..... Ja joj, ma oprostite... opet sam pomislio na gospodina Peru S ma koji Pero, rekao sam ti, jesi gluh? Joža je Ja u redu je gospodine Joža, rekao sam.. malo sam se smotao... Mislim da je polako počeo luditi kao ja jučer... ne, ne mogu reći da mi ga nije bilo žao..ali..saznao sam ime i mjesto...u glavi sam brzo vrtio kupce s tog područja... i mislim da sam ga u glavi detektirao... Ja gospodine Joža, žao mi je – roba je spremna ali, nismo zaprimili vašu uplatu Nastao je mali muk.... S pa niste ni mogli... nešto nije valjalo jučer u pošti... uplatit ću danas..... Ja Danas? Pa rekli ste jučer S rekao sam...a i vi ste meni rekli da će roba ići danas! Pa nije! Eh, sad ćemo se malo igrati pokvarenog telefona... ko je kome što rekao, kada i zašto.....ali, znamo sve... nije platio i ja mogu čekati dok na vrbi rodi grožđe, a bome i on će tako čekati robu, pomislih.... Ja gospodine Pero (sad sam namjerno izazivao, kao da sam malo vraćao za sve... malo zločesto a?) S JOŽA.... zapamtite više...jeste glupi??? Ja ah, gospodine Joža, pa nećemo se vrijeđati...., ali, nema veze... roba vas čeka i čim izvršite uplatu starog duga kreće kamion... S pa kaj vi mislite da ja imam pedeset tisuća kuna?? Kaj je vama?? Ko danas ima tolike novce? Sad sam već pomalo ljut...ne znam više ko koga, ali postaje zanimljivo.....jer, u međuvremenu, detektirao sam njegovu narudžbu, naručio je robe za skoro 100 tisuća kuna.. pa bate, ne bum ja na lomači završil zbog njega... upitah ga Ja gospodine Joža, a kako ste mislili dobiti robu? Znate da robe nema! Da dužnicima ne isporučujemo nove narudžbe... doista nisam u mogućnosti ništa učiniti sve dok ne sjedne lova. S e pa balavac jedan!!! Žutokljunac! Tek si počeo raditi, nemaš pojma o biznisu! Prepotentni balavac! Sad ti idem direktora zvati! Ti ćeš meni nema robe, ja već 10 godina krvavo stvaram svoj biznis, a ti šmrkavac izašao iz školske klupe pa ćeš zahebavati ljude..... Ma, nebitno moje radno (ne)iskustvo (BTW dvadeset i sitno godina...blizu je jubilej...)... Prekinuo sam ga...na rubu bijesa..ali, još uvijek sa osmjehom... Ja gospodine Joža, bio balavac, žutokljunac, prepotentna budala ili što li već... robu možete dobiti samo po nalogu guzde ili kad JA vidim uplatu! S e pa vidjet ćemo ... ubrzo! Bio sam ljut..iskreno... ne, nisam išao na balkon zapaliti, uzeo sam jedan Airwaves da me «propuše»... pripremio sve papire – znao sam što slijedi.... Prošlo je oko pola sata... zvala je tajnica Tajnica (T) Smotani... treba te.... Ja OK, znam, hvala Očekujem ne znam što..sve ovisi kako je Joža prezentirao diši... ali, ma nije mi prvi put da dobim po piksi ni kriv... Diša Smotani...zvao je Joža... sve znam....reci mi samo..jel sjela lova? Ja Nije direktore.......ne još... Diša Smotani, rekao sam mu da mene ne mora zvati...robu će dobiti kad ti kažeš...kad plati... i, sviđa mi se nadimak žutokljunac... dobro ti stoji... nastavio je kroz neki čudan smiješak Prešutio sam komentar... Ide žutokljunac dalje radit, hihihi |
- 13:01 - Komentari (30) - Isprintaj - #
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
O blogu
Kada sam se prestao okretati Koraci su postali laki... Nisam prestao misliti... Niti želim zaboraviti.... Samo.... želim živjeti.... Neka niko ne dira u naš mali dio svemira....   kavu/e molim:) Vas je bilo... Od drage Mirjam... Kada Vas neko podari svojim strpljivo prikupljanim raznim dijelovima jedne cjeline, kada u njemu probudite želju da umjesto u svom domu ovdje ostavi svoj trag začinjen tim predivnim snažnim mislima ali i nečim iskreno toplim, ljudskim, prijateljskim... kada Vam uz taj komentar još doda „... prisjetih se i potražih nešto....što sam spremala za post........i nisam stigla.... a, evo, neka je tu.....kod dragog odmotanoga smote.....našega Kikija.....;-)“- tada Vam je srce, ma koliko „bolesno“ veliko da primi svu tu prijateljsku ljubav....a opet... tako malo i neiskusno da istom snagom to širi dalje... tada, možda postajem „nemoćan“ ali...postajem i odlučan..... slijedit ću draga Mirjam, i ne samo ove, tvoje predivne misli, citate koje tako brižno prikupljaš i podsjećaš nas na njih – kao i na ovaj na koji sam gotovo zaboravio a kojeg iskreno želim živjeti, biti dio tog predivnog zapisa..... Otvoren si za sreću svoje obitelji, za sreću svojih znanaca i prijatelja. Oni trebaju tebe, tvoju dobrotu, tvoj osmijeh, tvoje srce. Ako si sebičnjak i misliš jedino na sebe, zapravo si suvišan i samo na teret drugima, a možda i sebi samomu. Nemoguće je da sebičnjak bude sretan. /Phil Bosmans/ /hvala Mirjam/ Khevenhiller (mojoj majci) Nigdar ni tak bilo da ni nekak bilo. pak ni vezda ne bu da nam nekak ne bu. Kajti: kak bi bilo da ne bi nekak bilo, kaj je bilo, a je ne, kaj neje nikak bilo. Tak i vezda bude da nekak ne bude, kakti biti bude bilo da bi biti bilo. Ar nigdar ni bilo da ni nišće bilo, pak nigdar ni ne bu da niščega ne bu. kak je tak je, tak je navek bilo, kak bu tak bu, a bu vre nekak kak bu! Kajti nemre biti i nemre se zgoditi, da kmet ne bi trebal na tlaku hoditi. Nigdar još ni bilo, pak nigdar nemre biti, da kmet neje moral na vojščinu iti. Kajgod kadgod bilo, opet je tak bilo, kak je bilo, tak je i tak bude bilo. Kak je navek bilo, navek tak mora biti, da muž mora iti festunge graditi, bedeme kopati i morta nositi, z repom podvinutim kakti kusa biti. Kmet nezna zakaj tak baš mora biti da su kmeti gladni, a tabornjiki siti. Ar nigdar ni tak bilo da ni nam tak bilo, pak nigdar ni ne bu da kmet gladen ne bu, kajti nigdar ne bu na zemlji ni na nebu, pri koncu pak Turčin potukel nas se bu. A kmetu je se jeno jel krepa totu, tam il v katedrale v Zagrebu, gde drugog spomenka na grebu mu ne bu neg pesji brabonjek na bogečkem grebu. ( Miroslav Krleža ) ..... i... meni..... |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||