smotani
četvrtak, 04.12.2008.
Stranka je uvijek u pravu....
|
Već sam razmišljao kako vam dočarati parodiju moga posla.... danas mi se upalila lampica nakon jednog razgovora sa strankom..... lud sam više od tih razgovora. Glavonje donose odluke, uredbe, naredbe, a mi ih provodimo. Sve je to u skladu sa poslovanjem, ali, kad Vam stranka zaprijeti glavama, kad od vas dela bedaka, kada jednostavno..ne možete komunicirati- e onda stvar izmiče kontroli.... Stranka (S) Alo, ide li danas meni roba? Ja Dobar dan, Smotani je... s kim imam čast? S Pa JA sam.... oće li to danas? Ja Oprostite, ali ko ste vi? S šta se praviš blesav, pa jučer si mi rekao da te danas nazovem.... ja Gospodine, jučer ih je bilo više kojima sam to rekao, oprostite, ko ste vi S NAJLAKŠE JE PRAVITI SE BLESAV ja ma, ne moram se ja praviti...ja to ponekad i jesam (aludirajući pri tom na činjenicu da već par minuta natežem se s njim na fon ne znajući s kim pričam..) S Dobro, dosta zahebancije..ide ili moram zvati glavnog? ja E sad, za istač, a ko ste vi? S i da znaš...reći ću mu kako me zahebavaš! Kao sad ne znaš s kim pričaš, a jučer si rekao ništa od robe dok ne platim. Ja sam sad s pošte, platio sam..i hoću robu! Bože, pomozi da ne eksplodiram. Ako jučer nisam njima barem dvadesetorici to rekao! I gle, tip ode na poštu, a lova ne bu sjela bar dan dva... što da radim? Znam, treba mu roba, ali ne smijem.... Guzda mi puše za vrat..čeka moju pogrešku, čeka da se nekome smilujem..a najgore je što niti ne znam s kim pričam. Napravio sam brejk u glavi.. i pokušao ponovo, na drugi način Ja a gdje bi Vam robu dostavili..kad do isporuke dođe? S pa gle majmuna, kao da se ja seljakam iz dana u dan! Uvijek na istu adresu! ja gospodine, oprostite, ali..dnevno imamo puno stranaka..ne mogu ja baš sve popamtiti, možete li mi dati adresu S e pa, da znaš! Još ću te guzdi prijaviti da si i bezobrazan! Kako se to ponašaš sa kupcima. Od mene ti živiš, ja te hranim! Uf, shvaćam ja ogorčenje gospodina, ali kruha bi bio gladan da me on hrani... već, preko 90 dana nije platio robu.. kakav bi ja to kruh od njega jeo.... No, stranka je uvijek u pravu, i istina je i od njega živimo...idem opet probati... Ja.. OK gospodine, provjerit ću u toku dana, čim sjedne uplata ja Vas nazovem pa ćemo dalje sve dogovoriti, možete li mi, molim Vas, ostaviti broj telefona.. da Vas mogu kontaktirati S e pa sad ste pretjerali!!! Svaki me dan zivkate da platim, i tako već mjesecima, dosađujete, vršite pritisak na mene, kao da sam kriminalac, a sad kao nemate broj telefona!! I to će guzda saznati! Baš ima pametnu ekipu! Sve idioti! JOOOOJ ... ljudi preko 15 minuta sam razgovarao a još uvijek nemam pojma s kim razgovaram...jer...stranka je uvijek u pravu, a ja sam LUD Pokušavam zadnjim atomima snage saznati s kim pričam.... a nemam više ideja..potrošio sam sve zamke zanata.... ja Gospodine, možete li mi iščitati vaš matični broj da Vam mogu napraviti račun, kad izvršimo isporuku Iako sam znao da je to isuviše glupo pitanje, ali to mi je bila zadnja slamka spasa...ako mi da MB naći ću ga u partnerima, znati s kim razgovaram.... S MA NEMOJ! Račun bi već radio a robu ne daš..da ti ne bi možda platio na predračun!? Jedva sam se savladao... Kolegice u sobi, sad već zainteresirane ovim razgovorom, naćulile su uši i počele navijati za mene... Smotani, smotani... bio sam na rubu bijesa i smijeha u isto vrijeme...poznat Vam je taj osjećaj? Još uvijek ne odustajem od klijenta...uporan sam ja ko mazga ja Gospodine.. možete li mi reći točan iznos uplate.. da lakše pronađem kroz izvod.. pomislio sam - možda tako, kad sjedne uplata, vidim s kim sam razgovarao... S KRETENU!!!! Preko dva mjeseca me piliš za dug.... svaki dan pjevaš te brojke!!! A sada...kao koliko sam uplatio??? Pa što misliš, da sam ti i bakšiš dao??? Aaaaa... sad sam već na izmaku snaga... ne, ne mogu ja to... što sada... ne zaboravite - ovaj razgovor sad već traje nekih 20-tak minuta! Dobio sam još po koju sijedu, kosa mi se natapirala, crven sam kao pravi rak.....sad bi najrađe zapalio..a ne smijem...Udahnem, duboko i snažno... smireno, posljednjim atomima snage ja gospodine, lijepo Vas molim pošaljite Vašu narudžbu na faks.......... S Evo, sad ni narudžbu nemate!!! Prije deset dana sam je poslao! Prava aljkavost!!!! Ma, imam ja preko 200 narudžba ..stoje one, neke čekaju robu, a neke da kupci plate prijašnji dug...ali, kako kad ne znam s kim razgovaram... Bio sam siguran, kad pošalje narudžbu sve ću znati..još pomislih, bedak, pa to sam se trebao ranije sjetiti.... Stigao je faks.... na moje ruke... G.Smotani, Potvrđujem narudžbu za naručenu robu 21.11.08. Obzirom da sam danas sve platio, robu očekujem najkasnije sutra! Datum Potpis Bez žiga Nije na memorandumu, nema zaglavlja....nema ničegaaaaaa Kaj sad? Pregledao sam narudžbe od 21.11. - sve su sporne, svima nešto fali..... ne znam, gubim ideje... Ajde, imate li koju pametnu? Ja sam..iscrpljen.... |
- 11:23 - Komentari (56) - Isprintaj - #
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
O blogu
Kada sam se prestao okretati Koraci su postali laki... Nisam prestao misliti... Niti želim zaboraviti.... Samo.... želim živjeti.... Neka niko ne dira u naš mali dio svemira....   kavu/e molim:) Vas je bilo... Od drage Mirjam... Kada Vas neko podari svojim strpljivo prikupljanim raznim dijelovima jedne cjeline, kada u njemu probudite želju da umjesto u svom domu ovdje ostavi svoj trag začinjen tim predivnim snažnim mislima ali i nečim iskreno toplim, ljudskim, prijateljskim... kada Vam uz taj komentar još doda „... prisjetih se i potražih nešto....što sam spremala za post........i nisam stigla.... a, evo, neka je tu.....kod dragog odmotanoga smote.....našega Kikija.....;-)“- tada Vam je srce, ma koliko „bolesno“ veliko da primi svu tu prijateljsku ljubav....a opet... tako malo i neiskusno da istom snagom to širi dalje... tada, možda postajem „nemoćan“ ali...postajem i odlučan..... slijedit ću draga Mirjam, i ne samo ove, tvoje predivne misli, citate koje tako brižno prikupljaš i podsjećaš nas na njih – kao i na ovaj na koji sam gotovo zaboravio a kojeg iskreno želim živjeti, biti dio tog predivnog zapisa..... Otvoren si za sreću svoje obitelji, za sreću svojih znanaca i prijatelja. Oni trebaju tebe, tvoju dobrotu, tvoj osmijeh, tvoje srce. Ako si sebičnjak i misliš jedino na sebe, zapravo si suvišan i samo na teret drugima, a možda i sebi samomu. Nemoguće je da sebičnjak bude sretan. /Phil Bosmans/ /hvala Mirjam/ Khevenhiller (mojoj majci) Nigdar ni tak bilo da ni nekak bilo. pak ni vezda ne bu da nam nekak ne bu. Kajti: kak bi bilo da ne bi nekak bilo, kaj je bilo, a je ne, kaj neje nikak bilo. Tak i vezda bude da nekak ne bude, kakti biti bude bilo da bi biti bilo. Ar nigdar ni bilo da ni nišće bilo, pak nigdar ni ne bu da niščega ne bu. kak je tak je, tak je navek bilo, kak bu tak bu, a bu vre nekak kak bu! Kajti nemre biti i nemre se zgoditi, da kmet ne bi trebal na tlaku hoditi. Nigdar još ni bilo, pak nigdar nemre biti, da kmet neje moral na vojščinu iti. Kajgod kadgod bilo, opet je tak bilo, kak je bilo, tak je i tak bude bilo. Kak je navek bilo, navek tak mora biti, da muž mora iti festunge graditi, bedeme kopati i morta nositi, z repom podvinutim kakti kusa biti. Kmet nezna zakaj tak baš mora biti da su kmeti gladni, a tabornjiki siti. Ar nigdar ni tak bilo da ni nam tak bilo, pak nigdar ni ne bu da kmet gladen ne bu, kajti nigdar ne bu na zemlji ni na nebu, pri koncu pak Turčin potukel nas se bu. A kmetu je se jeno jel krepa totu, tam il v katedrale v Zagrebu, gde drugog spomenka na grebu mu ne bu neg pesji brabonjek na bogečkem grebu. ( Miroslav Krleža ) ..... i... meni..... |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||