smotani
petak, 21.11.2008.
Ajme petka.....
|
Ajme petka.... kakav će biti do kraja? Ujutro, buđenje, sasvim neplanirano u pola šest.... krivo sam narihtao budilnik.. al, dobro, dignem se ja... malo kavica, malo pripremanje stvari za vikend – konačno idem vidjet jel viksa još na istom mjestu, nisam bio od operacije.. Krenem, malo ranije...stižem na posao, parkiram u garaži.... penjem se, otvaram vrata...kad neka gospođa nešto moli, a prepoznajem samo pas ti mater i muškarcima.... pogledam ju Gospođo, vi to meni? A kam se pa vi vrit gurate? Zagrmi ona..a ja jedini kod lifta... gledam, ne vjerujem...ispričavam se što smetam u njezinom glasnom razmišljanju i odlazim. Dolazim u ured, uzimam čokoladicu, popraviti malo šećer, palim mobitel kojeg sam zaboravio upaliti jer se tip ispraznio...ciljam PIN...prvi put, drugi put, treći put....bljak.--- falio sam dobrano! Kaj sad... zovem operatera... zblokiro sam si karticu...što mi je činiti? .. iščitajte PUK 1 kaže glas sa druge strane...Što da iščitam? Čega? Di je to? Pa ne znam ni PIN, a kamoli nekakve PUKnute brojeve! Piše vam na kartici, strpljivo će žena... ma na kojoj kartici? Pa onoj...trudi se žena, a ja vrtim u glavi..pas kosti, pa di sam to zafituljio? I dok prebirem po glavi gdje se ta kartica mogla sakriti sine mi ideja... gospođo, mogu li se ja zaletiti do vas pa vi to sredite? Ne, bez kartice ne, znate...mogli ste ukrasti nekome aparat... zastao sam.. stvarno, žena je u pravu... i ukrao sam ga, onom Smotanom,... koji glavu nosi samo radi ravnoteže. Ništa, bez kartice nema telefona..ok... šteta samo što to nije sa službenim...nego mojim, privatnim.. hm..mislim si, idem na viksu poslije posla.. i da znam gdje je kartica koja svrha – ne stignem poslije posla do operatera da to odblokaju... dakle...nema moba preko vikenda... bit će totalni mir na ranču i po malo se veselim.... No, prije zadovoljstva treba nešto i odraditi... primio se posla ko maksim ludi...sve se praši... podijelio zadatke suradnicima, malo poslao packe na teren... kraj je godine, treba stvari uspješno privesti kraju, završiti ponosno godinu, ma kakva bila .... Primjećujem malu nervozu u drugim Službama..ali, neka, tako je to kad se počne raditi u 11 mjesecu hihihi... mi eto stignemo i kod Jožeka, popiti kavicu, pročistiti pljučica... Iako, iskreno..šokiran sam koliko sam smanjio pušenje... i sretan sam naravno – i priznat ću Vam, ona računica – jedna kutija dnevno uštede - pada u vodu! Sa veseljem izjavljujem da znam popušiti i ispod kutije!!!!! A pušio sam...i tri .... i više...dobro, znam, nije too dobro , nemojte me sad špotati.... Evo, stigle su i najnovije vijesti ... otkazan je Božićni domjenak...( to nam je darak od vladara Ive ) ajme koje riječi kruže hodnicima.. joj, joj..... ušteda na nivou firme bit će neka, hoće... ne kažem.. ali baš me zanima da li će...a ne, ne..neću do kraja reći..neću se ništa pitat! Uglavnom, moje su cure odmah odlučile..Smotani, idemo mi sami...ma koji će nam .... firma . . . i čim smo počeli šuškati o tome.... odmah su zidovi dobili uši ... .svi bi se prikrpali našem provodu... hihi, shvatio sam, pa oni se ne znaju niti organizirati za neki provod, neko druženje... a žao mi ih.... mislio sam možda da ih priključimo, možda ih malo oplemenimo..ali, koji napad od cura...Ti si lud, još ti drška noža viri koliko su ti ga zabile u leđa a ti bi s njima van?? OK, OK....shvatio sam svoje djevojčice...shvatio.. Možete li vjerovati da me već članica Uprave zvala zbog toga? Možete li? Ja ne.... već ispituje kuda, kako, zašto? Moj odgovor je bio....Oprosti, nisam znao da trebam polagati račune za privatno druženje, za vrijeme nakon radnog vremena! A njen odgovor me dotukao...Znaš, sve što se tiče firme mora se znati! HALO?????' pa kakve to veze ima sa firmom??? Pa kaj bute nam vi platili? Mislim, mislim da sam zadnjim «ispadom» na onom sastanku zaoštrio već dovoljno oštru i nepodnošljivu atmosferu..ali, iskreno, baš me briga.... Cure su danas za klopu otišle po ribice... malo kasnija klopa, ali to mi i paše... Zavidni pogledi našoj slozi, kao i uvijek, bili su više nego prisutni. Stvarno se pitam, pa zar smo se toliko otuđili? Zar su stvari dogurane do ruba, pa zar nismo više sposobni ni zajednički gablec imati? Iskreno, ne mogu to prihvatiti, i ma koliko se trudio, želio...vidim ne uspijevam... Jasno mi je da svi imamo probleme...svi smo opterećeni, tempo je neki divlji, ali, uvijek sam mislio...tu, na poslu provodimo trećinu dana, najmanje! Neki su više ovdje nego sa svojom obitelji! Ne razumijem da im nije stalo da ovdje vrijeme provodimo u barem podnošljivoj atmosferi.., barem podnošljivoj... Dakle, kad bi ja vama ispričao koliko je tu servisa noževa već upotrijebljeno, koliko je leđa bilo na meti..... ali, nekako, uvijek se sjetim one «stare» koju je i moja majka često upotrebljavala....»svaka rit jenput dođe na šekret» i, baš si nešto mislim...koliko će se na njemu zadržati? Ali, dragi moji, veselim se vikendu...jako... ugodnom druženju u prirodi sa mojim voćkicama, biljkama... kupio sam i dvije sadnice ruže penjačice... za moju boltu... baš...baš se veselim napuniti pljučica zrakom, napasti oči prirodom.....možda i malo snijega sresti – najavljen je... možda i mali snjegović osvane..ko zna..... Naravno, i Vama želim lijep i ugodan vikend.......i možda i malo snježnih radosti? |
- 13:02 - Komentari (16) - Isprintaj - #
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
O blogu
Kada sam se prestao okretati Koraci su postali laki... Nisam prestao misliti... Niti želim zaboraviti.... Samo.... želim živjeti.... Neka niko ne dira u naš mali dio svemira....   kavu/e molim:) Vas je bilo... Od drage Mirjam... Kada Vas neko podari svojim strpljivo prikupljanim raznim dijelovima jedne cjeline, kada u njemu probudite želju da umjesto u svom domu ovdje ostavi svoj trag začinjen tim predivnim snažnim mislima ali i nečim iskreno toplim, ljudskim, prijateljskim... kada Vam uz taj komentar još doda „... prisjetih se i potražih nešto....što sam spremala za post........i nisam stigla.... a, evo, neka je tu.....kod dragog odmotanoga smote.....našega Kikija.....;-)“- tada Vam je srce, ma koliko „bolesno“ veliko da primi svu tu prijateljsku ljubav....a opet... tako malo i neiskusno da istom snagom to širi dalje... tada, možda postajem „nemoćan“ ali...postajem i odlučan..... slijedit ću draga Mirjam, i ne samo ove, tvoje predivne misli, citate koje tako brižno prikupljaš i podsjećaš nas na njih – kao i na ovaj na koji sam gotovo zaboravio a kojeg iskreno želim živjeti, biti dio tog predivnog zapisa..... Otvoren si za sreću svoje obitelji, za sreću svojih znanaca i prijatelja. Oni trebaju tebe, tvoju dobrotu, tvoj osmijeh, tvoje srce. Ako si sebičnjak i misliš jedino na sebe, zapravo si suvišan i samo na teret drugima, a možda i sebi samomu. Nemoguće je da sebičnjak bude sretan. /Phil Bosmans/ /hvala Mirjam/ Khevenhiller (mojoj majci) Nigdar ni tak bilo da ni nekak bilo. pak ni vezda ne bu da nam nekak ne bu. Kajti: kak bi bilo da ne bi nekak bilo, kaj je bilo, a je ne, kaj neje nikak bilo. Tak i vezda bude da nekak ne bude, kakti biti bude bilo da bi biti bilo. Ar nigdar ni bilo da ni nišće bilo, pak nigdar ni ne bu da niščega ne bu. kak je tak je, tak je navek bilo, kak bu tak bu, a bu vre nekak kak bu! Kajti nemre biti i nemre se zgoditi, da kmet ne bi trebal na tlaku hoditi. Nigdar još ni bilo, pak nigdar nemre biti, da kmet neje moral na vojščinu iti. Kajgod kadgod bilo, opet je tak bilo, kak je bilo, tak je i tak bude bilo. Kak je navek bilo, navek tak mora biti, da muž mora iti festunge graditi, bedeme kopati i morta nositi, z repom podvinutim kakti kusa biti. Kmet nezna zakaj tak baš mora biti da su kmeti gladni, a tabornjiki siti. Ar nigdar ni tak bilo da ni nam tak bilo, pak nigdar ni ne bu da kmet gladen ne bu, kajti nigdar ne bu na zemlji ni na nebu, pri koncu pak Turčin potukel nas se bu. A kmetu je se jeno jel krepa totu, tam il v katedrale v Zagrebu, gde drugog spomenka na grebu mu ne bu neg pesji brabonjek na bogečkem grebu. ( Miroslav Krleža ) ..... i... meni..... |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||