SONGFORDEAD

Zaljubljeni smo se budili u jutru punom toplih otkucaja Sunca. Približavao sam se tvojoj osebujnosti, željan dodira, golih bespuća. Pore na koži su se otvarale kao cvjetovi željni sjaja. Grudi sam ti oslobađao pamučnih okova, gnječio ih, propuštao kroz dašak uzdaha.

Prepuštala si se meni, razvratniku i bludniku. Neumornom pustolovu na vrelom pijesku koji teži ka oazi uzbuđenih bradavica što zove k sebi, joj što volim biti u tebi. Možda nikada ni ne oprostiš grešne mi riječi. Priđi bliže, sve je osebujno pripremljeno da se liže. Topim se pored tebe kao ledena skulptura u vrelini podneva. Probaj me, okusi što ti poklanjam.

Poslije će biti kasno ali ja ti se sada nudim jasno. Bez ograda i zabluda, bez oprosta i lažnih snova. Razbuđen, stasao trgam spone romantike. Želim te grubo na rubovima zelenih parkova. Ako i pukne misao bludna, ne žali, ponovit ćemo čin. Sagraditi dvorac u kojem smo samo ja i ti, kristalni zagrljaji, oplemenjeni pogledi.